Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski

TEORIJSKE OSNOVE EVROPSKOG I KLASIČNOG AZIJSKOG POZORIŠTA - Dr TVRTKO KULENOVIĆ
SARAJEVO - 1975 - 211 STRANA, TVRD POVEZ.

`Osnovni predmet istraživanja u knjizi u vezi je sa uticajem koji je na moderno evropsko pozorište krajem XIX i tokom XX veka izvršilo klasično pozorište Azije i na praktičnom, ali još više na teorijskom planu. Taj uticaj, opet, u vezi je s činjenicom da se evropsko pozorište od renesanse, a naročito tokom XIX veka, razvijalo prvenstveno u smislu razvoja jedne svoje komponente, literarne, to jest drame. Na teorijskom planu takva situacija vladala je čak od samog postanka evropske teorije pozorišta, od Aristotela: u teorijskim spisima evropske tradicije jedva da je i postojala svest o tome da pozorište nije samo drama, istraživanje prirode i karaktera pozorišne umetnosti svodi se u njoj na istraživanje drame, pa je evropska teorija pozorišta, sve do Lesinga, a na liniji koju je Aristotel zacrtao, zapravo samo jedan deo teorije književnosti koji se bavi jednim specifični književnim rodom, dramom.
Sasvim je drukčija situacija klasične azijske teorije pozorišta koja je u Indiji i Japanu, a preko čvrsto fiksirane umetničke prakse i u Kini i Jugoistočnoj Aziji, ostvarila i teorijski obrazložila jedno drukčije viđenje pozorišta po kome je ono složena umetnost iz koje se kao umetnička materija od dominantnog značaja može eventualno izdvojiti glumačka igra, dok je drama sama jedna od njenih ravnopravnih komponenata. Razumljivo je dakle da je moderna evropska teorija pozorišta koja je upravo i ponikla iz potrebe za oslobađanjem pozorišta od vekovne dominacije literature i za određenjem ovoga kao »totalne« umetnosti, našla sebi inspiraciju, podršku i podsticaj u klasičnoj azijskoj teoriji.`