Godina izdanja: 2023
ISBN: 978-86-906439-9-8
Autor: Domaći
Jezik: Srpski
Oblast: video umetnost

Naslov Videomedeja : četvrt veka od videa do transformacija medija = Videomedeja : a quarter of a century from video to media transformations / priredili / edited by Ivana Sremčević Matijević, Srđan Radaković ; [registar Slađana Subašić]
Vrsta građe knjiga
Jezik srpski, engleski
Godina 2023
Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Udruženje za video umetnost Videomedeja, 2023 (Beograd : Birograf)
Fizički opis 247 str. : ilustr. ; 22 cm
Drugi autori - osoba Sremčević-Matijević, Ivana, 1976- = Sremčević-Matijević, Ivana, 1976-
Radaković, Srđan, 1977- = Radaković, Srđan, 1977-
Subašić, Slađana, 1972- = Subašić, Slađana, 1972-
(broš.)
Napomene Tekst štampan dvostubačno
Uporedo srp. tekst i engl. prevod
Tiraž 500
Biografije: str. 235-247
Registar.
Predmetne odrednice Videomedeja (Novi Sad) -- 1996-2021

O KNJIZI
Monografija posvećena 25-godišnjici postojanja Videomedeje, internacionalnog festivala medijskih umetnosti, osim osnovnih informacija o festivalu čitaocima pruža uvid i u istorijski razvoj video arta. Jedan od sastavnih delova monografije su video intervjui koje je dugogodišnja direktorka Videomedeje Ivana Sremčević Matijević realizovala sa gostima i učesnicima festivala. U intervjuima koji su u ovom izdanju pretvoreni u pisani oblik sagovornici (umetnici, kustosi, istoričari i teoretičari medija) iznosili su vlastita mišljenja i tumačenja u vezi sa medijskom sintezom u digitalnom okruženju, sa značajem zamene analogne tehnologije digitalnom, razmišljali su o odnosima filma, videa i televizije i, generalno, interpretirali su savremenu umetničku praksu povlačenjem luka od rane video umetnosti iz šezdesetih godina XX veka do današnjeg dana.
Među učesnicima u knjizi i na filmu su: Aleksandar Davić, Želimir Žilnik, Čedomir Vasić, Mileta Poštić, Zoran Naskovski, Keti Rej Hafman, Dejmon Mol, Veldhun Martejn, Pjotr Krajevski, Katrin Beker, Robert Arnold, Žan Gabrijel Perio, Anuk De Klerk, Silvija Vinkler i Stefan Keperl, Kristl Baur sa autorskim tesktom “Ars Electronica i evolucija proširene animacije” i drugi.

Videomedeja je internacionalni festival novih medija koji kroz video art, instalacije i performanse pokreće važne društvene i političke teme. Festival okuplja avangardne umetnike iz celog sveta i pruža platformu za istraživanje uticaja novih tehnologija na umetnost i društvo.
Videomedeja je alternativna kulturalna manifestacija, koja ispoljava realan odraz društvenog stanja i pojedinca u odnosu na vladajuće sisteme i globalne politike a kroz savremene umetničke forme autora iz celog sveta. To je festival različitih percepcija i drugačijih običaja i kulture društva, prvenstveno avangarde a prikazanih kroz različite inovativne tehnologije i nove umetničke prakse.
U takmičarskoj selekciji preovlađuju umetnički radovi koji preispituju političke, društvene i kulturalne konstrukcije sistema. Umetničke konstrukcije kritičke i subverzivne aktivnosti kroz avangardne forme kojima se reaguje na zvaničnu ideološku doktrinu.
Videomedeja traga za umetnicima koji uočavaju onu skrivenu, drugačiju realnost, kulturu i umetnost, ukazuje na drugačije mogućnosti pokazivanjem razlika i preispituje etičke i estetske vrednosti.
Cilj jeste težnja za promenom individualne i društvene svesti, kao i ostvarivanje rezultata alternativnih stvaralaca u oblasti kulture i umetnosti. Podsticanje interesovanja za kritičkim mišljenjem i suprotstavljanje stavu da umetnička dela treba da pripadaju kapitalu, pošto su time dela sve udaljenija od samog umetnika i sve su manje umetnost.
Video i nove tehnologije su odigrale presudnu ulogu u stvaranju nove masovne kulture i deluju van bilo kakvih okvira i tradicionalne kulture.
Video je vrlo brzo pozicioniran kao alternativa televiziji suprotstavljajući se masovnim medijima iza kojih su najčešće stajali kapitalisti ili vladajuće partije koji su nametali seksizam, nacionalizam, rasizam, homofobiju. Video se posmatra kao sredstvo za uvođenje novih narativa i preispitivanje identiteta i društva.
Video je izašao, ne samo iz institucija, već i sa ekrana. Video funkcioniše nezavisno od institucija jer za razliku od filma koji ima svoj institucionalni okvir (bioskop) i filmski jezik, video je bio otvoren za najrazličitija eksperimentisanja bez ograničenja i bez poštovanja bilo kakvih pravila. Video je bio dostupan svima i svi su mogli da naprave video.
Video funkcioniše samostalno ali i kao deo bioskopa, masovnih medija, ambijenta, fasade, situacije ili čak i kao deo drugih umetničkih formi, može da se projektuje ili integriše bilo gde da bi se na najefektniji način saopštila poruka ili emocija.
Osnovna ideja jeste pospešivanje nezavisne umetničke video produkcije, afirmacija video stvaralaštva i inovativnih umetničkih formi, avangardne umetnosti i novih medija. Razvoj kritičkog mišljenja i teorije o savremenim vizuelnim umetnostima, međunarodna saradnja, razvoj interkulturalnog dijaloga, edukacija studenata i profesora, afirmacija mladih umetnika, doprinos tehnološkom razvoju sredine i demistifikacija novih medija i tehnologija u javnosti, poboljšanje digitalne pismenosti, digitalizacija savremenog vizuelnog nasleđa i korišćenje digitalnih alata u okviru svih aktivnosti udruženja. Razvoj kreativne industrije i upotrebe digitalnih alata je glavna karakteristika našeg rada kako u okviru svih aktivnosti udruženja unutar organizacije tako i u javnoj prezentaciji projekata i u samoj njegovoj realizaciji.
Program se fokusira na umetničke projekte koji koriste nove medije za umetničko izražavanje i komunikaciju, a imaju široku paletu žanrova i oblika koji kombinuju sliku i zvuk, naprednu komunikaciju, objekte, u simbiotičkom ili avangardnom stilu; od video radova, dokumentarnih i kratkih filmskih formi, digitalnih animacija, medijskih instalacija, intervencija u prostoru, interaktivnih i robotizovanih objekata, url projekata, open source aplikacija, živih audiovizuelnih nastupa, elektronske muzike, naprednih tehnologija u umetničkoj praksi...
Takmičarski program je otvoren za različite oblike kreativnog umetničkog izražavanja i komunikacije sa elektronskim medijima. Nema fiksnih kriterijuma u pogledu teme i forme. Selekciona komisija neće uzimati u razmatranje jedino radove koji sadrže uvredljive ili agresivne poruke ili sadržaj. Jedini uslov za prijavljivanje na konkurs za takmičarsku selekciju je da svi radovi moraju biti producirani u poslednje DVE godine.
U takmičarskoj selekciji preovlađuju umetnički radovi koji preispituju političke, društvene i kulturalne konstrukcije sistema. Umetničke konstrukcije kritičke i subverzivne aktivnosti kroz avangardne forme kojima se reaguje na zvaničnu ideološku doktrinu. Videomedeja traga za umetnicima koji uočavaju onu skrivenu, drugačiju realnost, kulturu i umetnost, ukazuje na drugačije mogućnosti pokazivanjem razlika i preispituje etičke i estetske vrednosti. Cilj jeste težnja za promenom individualne i društvene svesti, kao i ostvarivanje rezultata alternativnih stvaralaca u oblasti kulture i umetnosti. Podsticanje interesovanja za kritičkim mišljenjem i suprotstavljanje stavu da umetnička dela treba da pripadaju kapitalu, pošto su time dela sve udaljenija od samog umetnika i sve su manje umetnost. Video i nove tehnologije su odigrale presudnu ulogu u stvaranju nove masovne kulture i deluju van bilo kakvih okvira i tradicionalne kulture.
U okviru programa festival se fokusira na umetničke projekte koji kombinuju sliku i zvuk, naprednu komunikaciju, objekte, u simbiotičkom ili avangardnom stilu; od video radova, dokumentarnih i kratkih filmskih formi, digitalnih animacija, medijskih instalacija, intervencija u prostoru, interaktivnih i robotizovanih objekata, url projekata, open source aplikacija, živih audiovizuelnih nastupa, elektronske muzike, naprednih tehnologija u umetničkoj praksi...
Ova u potpunosti neprofitna manifestacija održava se svake godine u trajanju od nekoliko dana a prvi video festival održan je 1996. u Novosadskom pozorištu u Novom Sadu. Posetilo nas je preko sedam stotina umetnika, kustosa, teoretičara, promotera i distributera iz celog sveta.
Na konkurs stigne oko 1000 radova iz čitavog sveta a bude uvršteno do 5% u Festivalski program.
Program je podeljen u nekoliko osnovnih segmenata koji se u zavisnosti od aktuelnog koncepta razvijaju na druge, manje delove. Svake godine na festivalu Videomedeja učestvuje oko 100 umetnika, većinom iz Evrope ali i sa svih kontinenata i oko 20 saradnika i stručnjaka iz Srbije. (sve biografije učesnika budu objavljene na našem sajtu a mogu se naći i biografije od nekoliko hiljada učesnika sa dosadašnjih Festivala)
Festival Videomedeja je takmičarskog karaktera a nagrade dodeljuje međunarodni žiri, sastoji se od takmičarskog i revijalnog dela programa.
Tročlani internacionalni žiri dodeljuje nagrade: nagradu Sfinga za najbolji rad iz kategorije Projekcije i nagradu Bogdanka Poznanović za najbolji rad iz kategorije Medijski projekti, a otvorena je mogućnost i za Pohvale i nagradu Publike.
Takmičarski deo čini Izložba odabranih jednokanalnih ili višekanalnih, interaktivnih ili hibridnih formi medijskih projekata postavljenih u virtuelnom ili fizičkom prostoru i Projekcije izabranih jednokanalnih umetničkih radova različitih žanrova, formi i stilova koji kombinuju sliku i zvuk.
U revijalnom delu programa najčešće gostuju kustosi iz evropskih centara, galerija, muzeja i umetnici po pozivu i tradicionalno se prikazuje selekcija radova domaćih autora ‘Made in Serbia’ i Lunartis program, projekcije najboljih diplomskih studentskih filmova sa svetskih prestižnih filmskih akademija.
Program se većim delom realizuje u većim prostorima sa više odvojenih celina. U zavisnosti od trenutne produkcije i koncepcije deo festivala se realizuje i kroz specijalizovane internet/televizijske programe a ponekad program zahteva i dodatne gradske galerijske i alternativne prostore.
Festival se distribuira i promoviše u obliku projekcija, prezentacija, promotivnih elektronskih i štampanih kataloga, pomoću internet portala i drugih medija u zemlji i inostranstvu.
Zbog poštovanja autorskih prava i opredeljenosti za profesionalizam u radu:
- VIDEOMEDEJA je slobodna, nezavisna institucija, ne poznaje granice, niti ograničenja, unutar nje nema ni verskih, klasnih, rodnih i rasnih razlika i to je važna karakteristika udruženja,
- VIDEOMEDEJA je prepoznatljiv festival na internacionalnoj sceni,
- VIDEOMEDEJA je pre svega međunarodna manifestacija, u programu festivala redovno učestvuju umetnici iz 30–60 zemalja širom sveta, sa svih kontinenata,
- VIDEOMEDEJA je takođe i evropski festival, imajući u vidu činjenicu da najveći broj radova dolazi upravo iz zapadnoevropskih zemalja kao što su Nemačka, Velika Britanija, Holandija, Francuska, Španija, Finska itd. a zatim i ostalih evropskih država, po pravilu svake godine program sadrži radove iz gotovo svih zemalja Evrope,
- VIDEOMEDEJA je ostvarila jake veze i dugogodišnja prijateljstava sa umetnicima, stručnim saradnicima i institucijama širom sveta,
- VIDEOMEDEJA zbog profesionalizma u radu i poštovanja autorskih prava i različitosti, ima dobro pozicioniranje na svetskoj mapi ali i veru u budućnost i održivost udruženja,
- VIDEOMEDEJA ima kontinuitet u radu koji nam omogućava diskusiju, analizu i unapređenje rada na osnovu dugogodišnjeg iskustva,
- VIDEOMEDEJA učestvuje u procesu informisanja i edukacije građana u oblasti novih medija i kreativne upotrebe informatičkih tehnologija,
- VIDEOMEDEJA predstavlja naše umetnike, grad pa i državu na drugim međunarodnim festivalima, događajima, izložbama i sl.,
- VIDEOMEDEJA poseduje brojne izveštaje medija i pozitivne kritike koje predstavljaju našu organizaciju kao profesionalnu, odgovornu i prijateljsku,
- VIDEOMEDEJA je prva započela projekat VAL-video art biblioteku, koja je jedinstvena, BESPLATNA, JAVNA, SVETSKA, ONLINE VIDEO ART BIBLIOTEKA,
- VIDEOMEDEJA VAL (Video Art Biblioteka), je projekat zbog kojeg Videomedeja i Novi Sad postaju svetska prestonica video umetnosti, alternativne scene pokretnih slika i novih medija,
- VIDEOMEDEJA poseduje arhivu od preko 15000 umetničkih radova iz čitavog sveta, od kojih je za sada oko 200 radova objavljeno online i dostupno je javnosti.
MG154 (N)