Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

Vladimir Velickovic
Tekst Nevena Martinovic

Galerija Rima, Kragujevac, 2017.
Mek povez, 32 strane. Zacepljena prednja korica, dole levo.
REDAK KATALOG!

Vladimir Veličković (Beograd, 11. avgust 1935 — Split, 29. avgust 2019) bio je jedan od najeminentnijih srpskih slikara i predstavnik nove (moderne) figuracije i član van radnog sastava SANU[1] od 12. decembra 1985. godine.
Biografija

Završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu. Od 1962. do 1963. godine bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića u Zagrebu. Seli se u Pariz 1966. godine. Za profesora na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu je izabran 1983. godine[2] i na tom mestu ostaje do 2000. Za člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1985. godine.[3] Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem iz oblasti kulture i umetnosti, Commandeur dans l`ordre des Arts et des Lettres. Izložbe priređuje od 1951. godine. Izlagao je u većem broju zemalja Evrope i Amerike.

Izabran je 7. decembra 2005. za člana francuske Akademije lepih umetnosti (franc. Académie des beaux-arts) u odeljenju za slikarstvo. Jedan je od deset akademika ovog odeljenja, na poziciji br. 7. koja ima istoriju dugu dva veka. Prvi je Srbin član ove Akademije, dok je u srodnoj Francuskoj akademiji nauka za dopisnog člana izabran akademik Ivan Đaja, 1956. godine.

Dana 2. novembra 2006. promovisan je za počasnog doktora Univerziteta u Kragujevcu.[4] Predavao je kao gostujući profesor na Fakultetu savremenih umetnosti[5] u Beogradu.

U aprilu 2007, Veličković je odlikovan francuskim Ordenom legije časti. U maju 2013. godine je imao izložbu u Galeriji SANU, u istoj galeriji imao je izložbu 2002. godine. Na izložbi iz 2002. motivi su bili vezani za gavrane koji su na zemlji, a 2013. za gavrane koji su poleteli.[6]

Njegovom radu posvećeno je više monografija.[7][8] Preminuo je 29. avgusta u splitskoj bolnici u koju je primljen nakon što mu je pozlilo.[9][10][11]

Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu. Komemoracija je održana u Skupštini grada Beograda.[12]

Posthumno je 2020. dobio nagradu Muzeja grada Beograda za sveukupni doprinos stvaralaštvu na teritoriji Beograda.[13]

Svojim delom i delatnošću dao je veliki doprinos aktivnostima SANU, posebno u okviru Odeljenja likovne i muzičke umetnosti. Ostavio je trajni beleg u oblasti kulture i umetnosti Srbije i njene afirmacije u svetskim razmerama.[14]

Realizovao je više od sto samostalnih izložbi u mnogim gradovima sveta. O radu Vladimira Veličkovića snimljeno je 12 dokumentarnih filmova i objavljeno 15 monografija.[14]

Njegova dala se čuvaju u brojnim javnim i privatnim kolekcijama u Argentini, Austriji, Belgiji, Brazilu, Venecueli, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Danskoj, Iranu, Italiji, Japanu, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Slovačkoj, SAD, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Čileu, Švedskoj, Švajcarskoj, zemljama bivše Jugoslavije i Srbiji.[14]
Nagrade i priznanja

Herderova nagrada za likovne umetnosti, 1987.
Odlikovanje Arts et Lettres, 1998.
Nagrada Braća Karić 2002.
Nagrada „Sava Šumanović”[15]
Počasni doktor Univerziteta u Kragujevcu, 2006.
Orden viteza Legije časti, 2007.