ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2017
Oblast: Dizajn
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Jelena Perać- Anastas Jovanović, pionir primenjene umetnosti i dizajna
Broširano, izuzetno kvalitetan papir, 17x24 cm, 167 stranica, izdavač Muzej primenjene umetnosti 2017. godine, tiraž 500. Dvojezično,srpsko-englesko izdanje.


По обиму и квалитету уметничког рада и интересовања, и иновативном деловању на више поља визуелне културе и уметности, Јовановић представља изузетну личност српске културе XIX века. У оквирима српске уметности XIX века, Јовановић је остварио пионирску делатност у неколико области визуелног изражавања које припадају домену примењене уметности и дизајна. Поред фотографије и литографије, пионирски карактер има и његова делатност на изради нацрта за декоративне предмете намењене сакралној и профаној употреби. Најобимније колекције таквих нацрта данас се чувају у Музеју примењене уметности у Београду и у Галерији Матице српске у Новом Саду. Овом приликом их, после пет деценија поново представљамо јавности као јединствену целину.

Нацрти су датовани у широки временски период Јовановићевог живота и рада у Бечу, од завршетка Академије 1846. године до повратка у Београд 1858. године и везују се за деловање његове уметничке радионице у овом граду. Сви нацрти изведени су у духу актуелних стилских концепција у аустријском и средњоевропском уметничком занатству средине XIX века. Мањи број нацрта рађен је у стилу класицизма, односно бидермајера, а преовлађују комбинације бидермајера и елемената другог рококоа, као и нацрти у стилу другог рококоа.

Иако предмети изведени по Јовановићевим нацртима нису сачувани, њихова структура упућује на идентитет могућих поручилаца. Према начину обраде, примењеним стилским елементима и материјалу у коме је требало да буду израђени, предмети на Јовановићевим нацртима припадају истом типу луксузних објеката иностране провенијенције који су путем поруџбина и увоза стизали у Србију током XIX века. Када су у питању порекло и намена нацрта, могућим се чине две претпоставке. Прва је да су Јовановићеви нацрти представљали решења за предмете који су се, према поруџбини, израђивали (или је требало да се израђују) у радионицама Јовановићевих сарадника – уметничких занатлија у Бечу. Друга претпоставка је да су нацрти настали с намером да послуже као илустрације за каталог радионице, било да су у питању цртежи готових предмета или нацрти за предмете који се могу израдити по наруџбини.