Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

XVI izlozba Udruzenja likovnih umetnika Srbije

Umetnicki paviljon Beograd, novembar/ decembar 1953.
Katalog od 26 strana.
OVA IZLOZBA JE VAZNA ZBOG TOGA STO JE NA NJOJ PRVI PUT IZLAGAO IGOR VASILJEV!

Igor Vasiljev rođen je 1928. godine u porodici ruskih emigranata Valentine Kovaljskaje Justinove i Alekseja Aleksejeviča Vasiljeva koji su se upoznali u Beogradu, pohađajući školu slikanja. Živeći u porodici slikara, Igor je slikanjem počeo da se bavi odmalena. U gimnaziji će svoje drugove zaraziti slikarstvom, pa će oni slikati u ateljeu na sojenicama, koje su na obali Save sami sklepali od ukradenih balvana. Posle mature upisuje Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1948. godine. Bio je nestašnog, pustolovnog duha i burnog temperamenta, voleo je da se izlaže opasnostima razne vrste. Život je za njega bio neprestani uzbudljivi doživljaj. Živeo je burno, brzo, žureći da sve što pre obavi na ovom svetu, pa se još pre mature ženi školskom drugaricom. Uskoro postaje otac devojčice Svetlane. Na Likovnoj akademiji njegov slobodoumni i nesputani duh je u neprestanoj koliziji sa socrealističkim nazorima profesora, tako da često dolazi u sukobe, što kulminira kada na Akademiji dobija, neuobičajeno, najnižu ocenu.

„Neprijateljska delatnost u cilju sprovođenja terora i različitih diverzija, nedozvoljeno posedovanje oružja, čitanje i rasturanje antikomunističke literature, članstvo u ilegalnoj organizaciji Demokratska omladina Jugoslavije”, glasi optužnica po kojoj Igora sa drugovima Okružni sud u Beogradu osuđuje na godinu, a Vrhovni, po žalbi tužioca, preinačava presudu i povećava je na tri godine robije. Posle jedanaest meseci usledila je amnestija. Izašavši na slobodu, upisuje istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu 1952. godine i neprestano slika. Ubrzo priređuje samostalnu izložbu slika i crteža i biva primljen u Udruženje likovnih umetnika kao njegov najmlađi član. Tragično je izgubio život, pod nerazjašnjenim okolnostima, ispavši iz voza na ekskurziji, na putu za manastir Ravanicu 10. aprila 1954. godine, u blizini Ćuprije. Nekrolog Vasiljevu objaviće M. Milošević u `Vidicima` broj 9. za 1954. godinu, posebno apostrofirajući njegovu sliku `Autoportret` koja je bila izložena na ULUS-ovoj Prolećnoj izložbi te godine.

Za sobom je ostavio 120 slika i veliki broj crteža. Preko stotinu njegovih crteža ostalo je u zatvoru u Zabeli kojima se zametnuo svaki trag.

Dokumentarni film o njegovom životu pod naslovom „Lavirinti Igora Vasiljeva” je snimljen 2019.[1]
Izložbe
Samostalne:

ULUS, Beograd, 1953,
LIKUM Salon, Zagreb, 1953,

Grupne:

ULUS, Beograd, 1953,
Salon Ohridskog leta, Ohrid, 1965,

Memorijalne:

ULUS, Beograd, 1955,
ULUS, Beograd, 1964,
Galerija 73, Beograd, 1976,
Moderna galerija, Valjevo, 1988,
Galerija RTS-a, Beograd, 2008,
Galerija Heksalab - Fondacija Plavo, Beograd, 2014,