Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

Lepo očuvano

Logika prostornosti mrtve prirode u figuralnim kompozicijama Save Šumanovića
Kosta Bogdanović
Izdavač: Muzej savremene umetnosti, Beograd 1984;

Detaljnije:
mek povez, strana 20, ilustracije, 30cm

Коста Богдановић (Илиџа, 3. јун 1930 — Београд, 9. октобар 2012) био је српски вајар, историчар уметности, ликовни критичар и теоретичар визуелних уметности.

Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирао је Историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1962. године. Вајарство је учио код Сретена Стојановића између 1958. и 1961.

Од 1959. године учествује на бројним колективним изложбама у земљи и иностранству, а прву самосталну изложбу одржао је 1964. у Београду.

Радио је у Музеју савремене уметности у Београду од 1967. до 1994. године где је био и в.д. директор 1985 — 1987. У Музеју је основао 1974. Центар за визуелну културу и информације.

Предмет Визуелна култура предавао је на Академији ликовнх уметности у Сарајеву 1982 — 1991, а затим на Академији у Бањој Луци од 1992. На Академији у Новом Саду предаје Теорију визуелне културе од 1992. године.

Члан је Међународног удружења уметничких критичара (AICA) и УЛУС-а од 1962.

Стваралаштво[уреди | уреди извор]
Скулптура[уреди | уреди извор]
Када се неки уметник, попут Косте Богдановића који се скулптуром бави од 1958. године, а то није редак случај поготово у веку модернизма, истовремено бави стваралаштвом и теоријом стваралаштва, која се дакако не односи само на његово властито дело већ и на појаве у ширем ликовном пољу, тада је један од кључних проблема да се разуме шта из чега проистиче: да ли је уметност израз теоријског промишљања уметности и уметничког тренутка времена, или можда је пластичка форма последица искуства која се стиче из праксе уметничког стваралаштва? Богдановић спада у оне ствараоце у обема областима који је можда најсвеснији тих сталних процеса у уметности и то сазнање као трајну свест редовно репродукује у својим радовима - скулптурама, рељефима, сликама, цртежима. Та постојаност овог, међу аутентичнијим опусима у српској уметности и теорији последњих неколико деценија од изузетног је значаја за проналажење и формирање специфичног лика наше уметности али, с друге стране, и за њено укључивање у актуелне токове на међународној сцени.

Теоријски рад[уреди | уреди извор]
Упоредо са трагањем за новим облицима у својој скулптури Коста Богдановић је био посвећен и истраживањима и домену критичке интерпретације форме, колико нове толико и историјске. Макар површно познавајући његов теоријски комплекс који је он назвао „визуелна култура“ а који је низ година предавао као посебан предмет на ликовним академијама, истовремено са његовим радом у вајарском медију, није тешко проникнути у основне принципе његовог рада на оба поља - и у уметничкој пракси и у теоријском дискурсу. Та „свест о блику“ која је централно место његовог теоријског промишљања о уметности обележила је његову активност на овом плану. А она се креће у кругу темељних поставки модерног и савременог стваралаштва којима Богдановић безуветно припада доказујући то током целокупне каријере увек се залажући за отварање нових путева рада и интелектуалних активности али са једном дирекцијом - они морају бити одговорни доказаним естетичким принципима уметности овог века која је редовно део свог креативног капацитета црпла из уметности ранијих епоха, дакако у равни која је продирала у ново време.

Самосталне изложбе[уреди | уреди извор]
1964 Галерија графички колектив, Београд
1965 Galerie 16, Graz
1967 Kulturzentrum deutschsprachiger leseraum, Wien
1968 Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
1969 Центар за културу - ликовни салон, Ниш, Галерија Дома омладине, Београд
1972 Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
1974 Салон Музеја савремене уметности, Београд
1977 Галерија Дома омладине, Београд
1978 Мала галерија, Љубљана, Галерија СКЦ, Београд
1980 Галерија Народног позоришта, Зеница
1982 Умјетничка галерија БиХ - Мала галерија, Сарајево
1987 Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
1988 University Art Gallery, Albany, New York, Савремена Галерија центра за културу „Олга Петров“, Панчево, Велика галерија Културног центра Новог Сада, Нови Сад
1989 Музеј града Зенице - Ликовна галерија, Зеница
1992 Салон Музеја савремене уметности, Београд
1993 Народни музеј, Шабац, Галерија „Велимир Лековић“, Бар
1994 Галерија СКЦ, Београд
1995 Галерија „Дворац“, Никшић, Галерија „Меандер“, Апатин
1996 Галерија Центра за културу, Панчево
1997 Народни музеј, Краљево, Музеј науке и технике, Галерија науке и технике САНУ, Београд, Музеј савремене ликовне уметности, Нови Сад
2000 Галерија „Хаос“, Београд
2001 Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд, Уметничка галерија, Крушевац, Дворац краља Николе, Никшић
2003 Градска галерија, Пожега, Музеј савремене ликовне уметности, Нови Сад
2004 Галерија Цептер, Београд, Модерна галерија, Лазаревац, Галерија Графички колектив, Београд
2005 Галерија савремене ликовне уметности „Србија“, Ниш
2006 Народни музеј, Шабац, Београдска тврђава, Београд
2007 Савремена галерија, Зрењанин, Легат Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић, Лозница
2008 Галерија Народног музеја, Зајечар
2009 Galerija Urban District 16-11, Нови Сад, Музеј Мацура, Београд, Центар савремене умјетности Црне Горе, Галерија „Центар“, Подгорица, Галерија „Блок“, Нови Београд, Кућа легата, ретроспективна изложба, Београд
Скулптуре у јавном простору[уреди | уреди извор]
1987 Спомен обележје Вуку Караџићу, Шабац
1987 Хефестов стуб, Сплит
1989 Ингот, Зеница
1990 Исток-запад, Кикинда
1991 Ингот I, Панчево
1992 Храст „Граница“, Шабац
1993 Чесма, Шабац
1994 Без назива, Мајданпек
1994 Извор, Владимирци
1994 5 скулптура у камену, Шабац
1994 Поздрав сунцу I, Апатин
1994 Поздрав сунцу II, Апатин
1996 Дрво живота, Апатин
1996 Јанко Веселиновић, Коцељева
1997 Врата жеља, Шабац
1997 Милован Глишић, Владимирци
1999 Лилит, Апатин
1999 Лира, Парк код Аутокоманде, Београд
2000 Очи, Панчево
2000 Forma sacralica, Кикинда
2005 Успон, Панчево
2009 Стећак, Музеј Мацура, Нови Бановци
Библиографија (избор)[уреди | уреди извор]
1959 Коста Васиљковић, Богдановић, Видици, децембар, Београд
1964 Љубомир Глигоријевић, пред. кат., Галерија Графички колектив, Београд
1964 Ђорђе Кадијевић, НИН, 27. септембар, Београд
1968 Јеша Денегри, пред. кат., Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
1969 Јеша Денегри, пред. кат, Галерија Дома омладине, Београд
1972 Бојан Бем, пред. кат., Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
1974 Јеша Денегри, пред. кат., Салон Музеја савремене уметности, Београд
1974 Ђорђе Кадијевић, Бестелесна лепота, НИН, 7. јули, Београд
1974 Слободан Ристић, Коста Богдановић, Уметност, октобар-децембар, бр. 40, с. 77-78, Београд
1977 Бојан Бем, пред. кат., Галерија Дома омладине, Београд
1978 Јеша Денегри, пред. кат., Галерија СКЦ, Београд
1978 Слободан Ристић, У тражењу синтезе, Политика, 18. октобар, Београд
1987 Бојана Бурић, пред. кат., Галерија Коларчевог народног универзитета, Београд
1987 Јован Деспотовић, Стваралачка самоодговорност, Ослобођење, 9. новембар, Сарајево
1992 Јован Деспотовић, пред. кат., Салон Музеја савремене уметности, Београд
1993 Бојана Бурић, Византеме Косте Богдановића, Пројека(р)т, бр. 1, мај, с. 61-62, Нови Сад
1994 Јадранка Толић, Митологеме форме дрвета, Борба, 22. март, Београд
1995 Андреј Тишма, Опредмећени дух, Дневник, 8. јануар, Нови Сад
1997 Јеша Денегри, Коста Богдановић, у Фрагменти постмодерног плурализма. Београдска уметничка сцена осамдесетих и почетка деведесетих, с. 127-128, Cicero, Београд
1997 Јеша Денегри, Коста Богдановић, Осамдесете: теме српске уметности, с. 153-157, Светови, Нови Сад
1998 Гордана Станишић, Нови сензибилитет материјала - скулптура као новог имиџа, у Уметност на крају века I, с. 179, Clio, Београд
1999 Јеша Денегри, Коста Богдановић у деведесетим, у Деведесете: теме српске уметности, с. 163-166, Светови, Нови Сад
2001 Рајка Бошковић, пред. кат., Културни центар Београда, Београд
2004 Јеша Денегри, пред. кат., Галерија Цептер, Београд
2009 Љиљана Слијепчевић, пред. кат., Galerija Urban District, 16-11, Нови Сад
2009 Рајка Бошковић, Узвишено у сенци. Уметност Косте Богдановића, каталог ретроспективне изложбе, Кућа Легата, Музеј савремене уметности, Београд
Дела[уреди | уреди извор]
Књиге

1984 Теорија форме, ко-аутор, Завод за уџбенике, Београд (II издање 1999, III издање 2004)
1986 Увод у визуелну културу, Завод за уџбенике, Београд (II издање 2005)
1998 Свест о облику I, Музеј савремене уметности, Београд
1995 Свест о облику II, Прометеј, Нови Сад
2001 Десет основних палеотехничких принципа у обликовању и грађењу, Народни музеј, Центар за визуелну културу „Огледало“, Краљево
2002 Визибилност латентних динамизама у статичним формама, Фабрика папира, Центар за визуелна истраживања и развој визуелне културе „Круг“, Чачак
2004 Свет скулптуре - Преглед историје светске скулптуре од палеолита до седамдесетих година ХХ века, Универзитет уметности, Београд
2005 Поетика визуелног, Завод за уџбенике, Београд
2007 Поетика визуелног - Визибилно као спознаја и култура, Завод за уџбенике, Београд
2009 Лице и лик у визуелној спознаји, Завод за уџбенике, Београд
Награде[уреди | уреди извор]
1959 II награда за скулптуру, на изложби „Млади - ликовно стваралаштво“, Београд
1968 Сребрна плакета и специјална диплома града Варшаве и Удружења ликовних уметника Пољске на „Међународној изложби скулптуре у металу“, Варшава
1970 Откупна награда на „VI Плавом салону“, Задар
1974 Златни беочуг, Београд
1991 Награда на „6. Панчевачкој изложби југословенске скулптуре“, Панчево
1993 Политикина награда из „Фонда Владислав Рубникар“, Београд
1998 Награда УЛУПУДС-а за животно дело, Београд
2000 Награда „33. Херцегновског зимског салона“, Херцег Нови
2000 Повеља Удружења Београђана, „VIII Београдски салон“, Београд
2001 Прва награда на „V пролећном аналу“, Чачак
2003 Награда „36. Херцегновског зимског салона“, Херцег Нови
2003 I награда за неостварене идеје на конкурсу пројекта „Идеја - не - реализација“, Пожега
2005 Награда Породице бистрих потока, Брезовица, Рудник
2008 Повеља Балканских библиотека, Чачак
2010 Награда града Београда, Београд
2012 Гран при 11. Међународног бијенала уметности минијатуре, Горњи Милановац

Sava Šumanović