Jezik: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Slikarstvo
Autor: Strani
Godina izdanja: Tv

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Jezik:
Slovenacki

Janez Bernik, slovenački slikar, akademik, 6. septembar 1933, Gunclje kod Ljubljane,† 15. jul 2016, Prebold[6]

Po završetku Zanatske škole, Janez Bernik se 1951. upisao na Akademiju likovnih umetnosti u Ljubljani, gde je 1955. diplomirao i slikarstvo kod profesora Maksima Sedeja. Od 1955. do 1957. pohađao je dvogodišnji specijalni kurs slikarstva kod profesora Sedeja, a od 1956. do 1958. godine dvogodišnji specijalni kurs grafike kod profesora Božidara Jakca i Rika Debenjaka. Godine 1959. dobio je stipendiju francuske vlade za školovanje u grafičkom ateljeu Džonija Fridlendera u Parizu. Znanja je sticao i na studijskim putovanjima (Italija, Francuska...). 1958-69 radio je kao slobodni umetnik. Od 1970. godine počinje da predaje crtanje i slikanje na Akademiji likovnih umetnosti u Ljubljani, od 1979. kao redovni profesor. Bio je i šef slikarskog odseka (1976-81. i od 1985. do 1996. godine, kada je otišao u penziju). Bio je član Grupe 69 i učestvovao je na svim njenim izložbama. 1989. godine postaje dopisnik ili vanredni član Slovenačke akademije nauka i umetnosti u Ljubljani, a 1993. godine izabran je za redovnog člana. Od 1992. bio je i spoljni dopisni član Accademiae Nazionale di San Luca u Rimu, a od 1996. redovni član Evropske akademije nauka i umetnosti (Academia Scientiarum et Artium Europaea) u Salcburgu.

Janez Bernik je svestrani umetnik i postigao je odlične rezultate u slikarstvu, vajanju, vajanju, grafici, ilustraciji, tapiseriji, opremanju knjiga i poeziji. Njegovi grafički listovi nalaze se u mnogim poznatim svetskim galerijama i zbirkama. Imao je više od 60 samostalnih izložbi u Sloveniji i širom sveta, uključujući i sve glavne galerije bivše Jugoslavije, u Klagenfurtu, Milanu, Rimu, Parizu, Berlinu, Njujorku... Više puta je izlagao i na Bijenalu u Veneciji. , i učestvovao je na mnogim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Objavio četiri samostalne grafičke fascikle, mdr. Katharsis ad infinitum sa 19 sitotisaka (MGC, LJ. 1997) i Solitude (2002). Pesme je objavio u dve zbirke, prvu u monografiji Črte (1977), drugu pod naslovom Triptih u katalogu izložbe 1985. i u Novoj reviji. Objavio je monumentalni Noćni dnevnik 1959-2009 (2010), podjednako obimnu crtežnu knjigu najnovijih, isključivo linearnih crteža Hvala, mama (2011, još nedostupno javnosti) i zbirke poezije Črte: risbe in pešmi (1977). ) i Nikogar nik večeji (2008), u dopunjenom izdanju pod naslovom Kako velik je dan (2010).[7]

Dobitnik je brojnih domaćih i međunarodnih nagrada za svoj rad. Među domaćim nagradama najznačajnije su Nagrada Prešernove fondacije za slikarstvo i grafiku (1963), Jakopičeva nagrada za slikarstvo (1971) i Prešernova nagrada (1981), dok među međunarodnim nagradama spadaju mnoge počasne nagrade i zlatne medalje za slikarstvo ili grafike i Herderove nagrade (Beč, 2001). Univerzitet u Ljubljani dodelio mu je zlatnu plaketu (1996), a po odlasku u penziju i zvanje profesora emeritusa (1998). Odlikovan je i Zlatnom medaljom slobode Republike Slovenije (2003).

Njegove slike čuvaju slovenačke galerije u Ljubljani, Mariboru, Ajdovščini i Idriji, kao i galerije i muzeji u većini velikih evropskih gradova (London, Beč, Prag, Zagreb, Varšava, Pariz, Rim, Amsterdam...). Mnoga njegova dela čuvaju i galerije u Severnoj i Južnoj Americi (San Francisko, Vašington, Njujork, Buenos Ajres, Rio de Žaneiro), pa čak i u Japanu (Tokio).

Bernik je bio suprug grafičarke i slikarke Adrijane Maraž i brat istoričara književnosti i akademika Fransa Bernika....