Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Film
Jezik: Srpski

Narativni prostor filma kao slika afekta : filmovi Larsa fon Trira
Vesna Dinić Miljković

Izdavač: Filmski centar Srbije
2016; 23 cm; 217 str

Razgovor `Lars fon Trir Antihrist - savremene filmske misli`, koji je nedavno održan u sklopu Filforuma Studentskog kulturnog centra, najavljuje knjigu o ovom čuvenom reditelju. NJu potpisuje Vesna Dinić, a knjiga će biti objavljena najverovatnije tokom trajanja Festa, u izdanju Filmskog centra Srbije.

Miroljub Stojanović, filmski kritičar, koji je moderirao razgovor u SKC-u, pohvalio je pisanje Dinićeve, čija je knjiga, inače, još uvek u rukopisu i odbranjeni je doktorat autorke. NJegov puni naslov `Narativni prostor filma kao slika afekta u filmovima Larsa fon Trira` ne bi trebalo da obeshrabri, već podstakne širu publiku na čitanje ove knjige, koja će prema mišljenju autorke biti shvatljiva svakom ko voli danskog reditelja. U njenom su fokusu afektivni učinci Trirovih filmova na gledaoce, način na koji on proizvodi slike i njima podstiče na razmišljanje. Sam Trir, osim što je jedan od najvećih reditelja današnjice, može se smatrati i jednim od njenih najvećih mislilaca, složili su se svi učesnici razgovora među kojima i filozof Jovan Čekić. On je u više navrata pominjao `Melanholiju`, podsetivši na Trirove reči o tom filmu: `Bilo bi jako pogrešno ako biste mislili da je to film o katastrofi. Melanholija je zapravo film o stanju duha.`

Čekić je primetio da već od `Dogvila` do `Nimfomanke` Trir zapravo radikalno promišlja i traga za duhom pre svega zapadnoevropske civilizacije i u tom procesu određene fenomene dovodi do krajnje granice ne bi li o njima maksimalno izoštrio sliku. U `Melanholiji` Čekić, kao posebno mesto, ističe scenu u biblioteci, gde glavna junakinja menja stranice knjiga istorije umetnosti s reprodukcijama supermatičkih slika Kazimira Maljeviča. Umesto njih, ona bira stranice s delima starih majstora. Trir na ovaj način, smatra Čekić, želi da nas podseti da je linearno shvatanje kulture nešto što je za nju najpogubnije.

`Ako mislimo da je sadašnje stanje, filma, umetnosti i tako dalje, naprednije od nekog prethodnog, u zabludi smo. Fon Trir čitavim svojim opusom zagovara tezu o mnoštvu i različitim pristupima. Upravo zato junakinja filma zamenjuje stranice. Kako naša civilizacija u 21. veku raspolože tehnologijama, omogućila je sebi, zaista, nov način da to mnoštvo i sagleda. U tome i jeste poenta Fon Trirovog poziva generalno. Morate uvažiti melanholične, racionalne, filozofske, metafizičke, religiozne i svake druge vrste uvida da biste shvatili fenomen ovog sveta`, konstatovao je Čekić.

Dinićeva je rekla da joj je u radu na doktoratu mnogo pomogla Delezova filozofija afekta slike. `Ona i jeste najadekvatnija da objasni nešto što se dešava u onome što prethodi svesti`, smatra Vesna Dinić.

Svi su bili saglasni da je Trir reditelj koji se menja iz filma u film. Da je fascinantan izdanak one generacije koja negira akademsku poetiku da umetnik čitav život pravi jedan isti film. Trir je zaista neuhvatljiv - večito promenljiv i u večitim traganjima. `On je antihrist savremene filmske misli jer odbija sve što je dotad bilo, radi potrage za novim. Kad odlučimo da gledamo Fon Trirov film, odlučili smo i da se pokorimo njegovim pravilima`, zaključila je Vesna Dinić.

Ženska strana
U većini filmova Lars fon Trir insistira na ženskim likovima, zato što i sam smatra da je ženska strana ličnosti dominantna u njegovom karakteru `Istovremeno, ona je i nepoznanica, mnogo teža za odgonetanje i samim tim izazovnija za slikanje i promišljanje`, kaže Dinićeva i dodaje da bez obzira na to što su muškarci i žene podjednako podložni neuspehu, kvalitet koji Fon Trir pripisuje ženama je istrajnost u idejama i spremnost da zarad njih prekorače moralne i socijalne norme, koje su im nametnute. `Ova osobina čini ih najadekvatnijim likovima za priče o sudbini idealista koja Fon Trira opseda`, tvrdi Dinićeva.