ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 357
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Malkice korice ostecene, nista strasno, unutra uredna!


Sociologija roka

U Sociologiji roka (1978) Frit ispituje potrošnju, proizvodnju i ideologiju rok muzike. On istražuje rok kao razonodu, kao kulturu mladih, kao silu za oslobođenje ili ugnjetavanje, i kao pozadinsku muziku. On tvrdi da je rok muzika masovna kulturna forma koja svoje značenje i relevantnost crpi iz toga što je masovni medij. On govori o razlikama u percepciji i upotrebi roka između muzičke industrije i korisnika muzike, kao io razlikama unutar tih grupa: „Industrija može ili ne mora da zadrži kontrolu nad upotrebom roka, ali neće moći da odredi sva njegova značenja. – problemi kapitalističke zajednice i dokolice se ne rešavaju tako lako“.



Sajmon Vebster Frit OBE (rođen 1946) je britanski sociomuzikolog i bivši rok kritičar koji se specijalizovao za popularnu muzičku kulturu. On je Tovei katedra za muziku na Univerzitetu u Edinburgu.


Kao student, čitao je PPE na Oksfordu i doktorirao sociologiju na UC Berkelei. Autor je mnogih uticajnih knjiga, uključujući The Sociologi of Rock (Constable, 1978), Zvučni efekti: Iouth, Leisure and the Politics of Rock `n` Roll (Pantheon, 1981), Art into Pop (Methuen, 1987 – napisano sa Hauardom Hornom), Muzika za zadovoljstvo: Eseji o sociologiji popa (Cambridge Universiti Press, 1988) i Obredi izvođenja: O vrednosti popularne muzike (Okford Universiti Press, 1996). Takođe je ko-uređivao ključne antologije u interdisciplinarnom polju studija popularne muzike, uključujući: On Record: Rock, Pop & the Vritten Vord (Routledge, 1990), Sound and Vision: Music Video Reader (Routledge, 1993) i The Cambridge Companion to Pop and Rock (Cambridge Universiti Press, 2001).

Nedavno je Frit uredio četvorotomni set Popularna muzika: Kritički koncepti u medijima i kulturnim studijama (Rutledge, 2004) i objavio zbirku svojih ključnih eseja, Uzimajući popularnu muziku ozbiljno: Izabrani eseji (Ashgate, 2007). On je koautor trotomnog dela, Istorija muzike uživo u Britaniji od 1950. godine, čiji će prvi tom biti objavljen u martu 2013. [potrebno je ažuriranje] od strane Ešgejta.

Frit je predsedavao sudijama Merkuri muzičke nagrade od njenog osnivanja 1992. godine.[3] Njegova popularna muzička kritika pojavila se u nizu popularnih medija, uključujući Village Voice i The Sundai Times. Predavao je na Odseku za sociologiju na Univerzitetu Vorvik i na Odseku za engleske studije na Univerzitetu Stratklajd. Godine 1999. otišao je na Univerzitet Stirling kao profesor filma i medija. Godine 2006. preuzeo je svoju sadašnju funkciju, Tovei katedru za muziku na Univerzitetu u Edinburgu. On je brat gitariste i kompozitora Freda Frita i neuronaučnika Krisa Frita.

Prema autoru Bernardu Gendronu, koji je pisao u svojoj knjizi iz 2002. Između Monmartra i kluba Mud: popularna muzika i avangarda, Frit je „učinio najviše da postavi temelje za analizu rok kritike“.[4] Frit je imenovan za oficira Ordena Britanske imperije (OBE) na novogodišnjim počastima 2017. za zasluge visokom obrazovanju i popularnoj muzici.[5]