Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 338
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Zemunski karikaturisti: Predrag Koraksić Koraks, Dušan Petričić, Jovan Prokopljević, Dragan Rumenčić, Nikola Rudić, Zoran Jovanović, Slobodan Milić, Slobodan Obradović, Nenad Miličević, Mladen Đurović proneli su slavu Zemuna kroz ceo svet. To su pre svega bili maturanti Zemunske gimnazije, učenici vajara Milana Besarabića, profesora likovne umetnosti, koji se bavio i skulpturalnom karikaturom.

Umetnici karikaturisti svoje karikature temelje na komičnom. To su likovni humoristi. Karikatura je uglavnom vezana za motiv ljudskog lika i na njemu pronalazi smešno. Kao i u smehu, tako i u karikaturi postoji niz gradacija: od blage dvosmislenosti, ismevanja, ironije, sarkazma, groteske, cinizma i dr. Sredstva likovnog izraza karikaturista su linija,potez i oblik. Karikaturisti su često odlični crtači, dobri portretisti i uopšte skladni u osmišljavanju kompozije, dobri koloristi. Oni imaju istančan smisao za percepciju stvari i pojava koji u ljudima izazivaju osećaj smešnog sa „žaokom”.

Beograd 1996. Tvrd povez, veliki format, bogato ilustrovano, numerisan primerak (019 od 499),131 strana.


Branko Najhold (Zemun, 28. februar 1947 — Zemun, 16. decembar 2016) bio je srpski autor, pisac, esejista i najpoznatiji hroničar Zemuna. Autor je skoro pedeset knjiga o Zemunu, na stotine kataloga kao i članaka u brojnim publikacijama, brojnih izložbi širom zemlje, osnivač Zemunskog međunarodnog salona karikature[1] i izdavačke kuće `Trag`, ostavio je neizbrisivi trag u istorijskom pamćenju srpskog naroda. Za doprinos kulturnom životu grada dobio je godišnju nagradu Zemuna 2001. godine, a za doprinos razvoju svetske karikature dobio je nagradu međunarodne organizacije karikaturista (FECO) 2006. godine.

Biografija

Spomen klupa B. Najholdu na zemunskom Keju
Rođen je u porodici koja je i po očevoj i po majčinoj liniji prisutna u Zemunu već duže od dva veka. Pohađao je osnovnu školu „Svetozar Miletić“, zatim Prvu zemunsku gimnaziju, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Svoju ljubav prema rodnom gradu iskazao je, između ostalog, i sa oko četrdeset knjiga i stotinak članaka posvećenih Zemunu, zatim organizovanjem niza značajnih kulturnih manifestacija, kao i veoma aktivnim delovanjem u javnom životu grada. Tu posebno treba istaći organizaciju Zemunskog međunarodnog salona karikature, jednog od najznačajnijihih u svetu. Osim zemunske istorije, bio je dobar poznavalac i arheologije i tradicionalne afričke umetnosti, pa je i u tim oblastima publikovao više knjiga i članaka, kao i nekoliko knjiga proze. Kao izdavač, u svom preduzeću `Trag` objavio je više knjiga značajnih za srpsku kulturu, a pokrenuo je i uređivao i nekoliko časopisa.[2]

Bibliografija
Neki od najznačajnijih naslova o Zemunu:

Zemun - dani davni, dani sadašnji (knjiga I/1986; knjiga II/1987; knjiga III/1988)
Hronika Zemuna od praistorije do 1871 (1998)
Hronika Zemuna 1871−1918 (1994)
Hronika Zemuna 1918−1941 (1991)
Hronika Zemuna 1941−2000 (2013)
Zemun, monografija (2001)
Taurunum Romanum (2009)
Zemunske razglednice (1992)
Zemunske ulice. Hronologija i poreklo naziva (1996)
Zemunske crkve (1993)
Zemunske kafane (1992)
Stoleće Milenijumske kule 1896-1996 (1996)
Likovni umetnici Zemuna, časopis `Likovni život`, brojevi 44 - 51/52, (1993-95)
Zemunska škola karikature (1996)
Hronika zemunskog sporta (1989)
Pola veka Fudbalskog kluba Zemun (1995)
Najznačajniji literarni naslovi:

Priče iz davnina (1999)
Detinjim tragovima čovečanstva (1999)
Afričke priče (2000)
Grčke priče (2003)