ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 330
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

Dimitrije Mića Bašičević MANGELOS drugi o njemu

Vojin Bašičević
Novi Sad, 1997.
215 strana.



Potpuno povučeni stil života koji je Mangelos vodio uticao je da se o njemu, čak i u najužim stručnim krugovima, nedovoljno zna, te je obimni posao prikupljanja, selektiranja i publikovanja njegove teorijske i umetničke zaostavštine koju je načinio njegov brat dr Vojin Bašičević uz veliku stručnu i prijateljsku pomoć dr Ješe Denegrija, rezultirao izuzetnim kulturnim događajem: gotovo istovremenom pojavom čak četiri knjige – koji je, opet, u skladu sa već učinjenom konstatacijom, gotovo protekao u najdubljoj tišini čak i u profesionalnom svetu. Reč je o dve zbirke Bašičevićevih kritičkih tekstova: „Ogledi” i „Fotografija i umet-nost”, zatim neobična studija pod naslovom „Moj otac llija – nacrt za antimonografiju”, najzad i knjiga eseja „Drugi o njemu” koji se odnose na njegovo umetničko stvaralaštvo.

Četvrta knjiga u ovoj maloj ali potpunoj ediciji Dimitrija Miće Bašičevića/Mangelosa obuhvatila je one kritike i eseje koji se odnose isključivo na njegovu umetnost – otuda naslov „Drugi o njemu”. Kao i ostale u ovom četvoroknjižju, i nju je za štampu priredio i objavio Mangelosov brat dr Vojin Bašičević.

Između 1950. i 1960. godine Bašičević/Mangelos je načinio i nekoliko ciklusa radova u vidu prvačkih teka, školskih globusa i đačkih tablica ba kojima su kredom ispisane pojedine reči, rečenice ili sasvim kratke priče. Po izgledu i karakteru tih neobičnih umetničkih radova on je tokom prve polovine šezdesetih pripadao (jer je prirodno bio blizak po shvatanjima njihove likovne estetike) zagrebačkoj grupi „Gorgona” (kojoj je dao ime prema naslovu jedne svoje pesme). Ova isprva diskretna i potpuno od javnosti zaklonjena Mangelosova umetnička delatnost kasnije je postala predmetom veoma ozbiljnog ispitivanja i tumačenja.

Bašičević/Mangelos se kao umetnik prvi put pojavio na izložbi ’Permanentna umetnost’ koju je priredila Biljana Tomić u „Ateljeu 212″ 1968; ona je o njemu prva i kritički pisala u beogradskom časopisu „Umetnost” iste godine. Jezički problem koji je zanimao Mangelosa bio je, po njenoj tada iznetoj interpretaciji, postavljen na dodirnim tačkama pisma i slike, verbalnog i vizuelnog, poetičkog i likovnog, dakle u jednoj specifičnoj oblasti za koju je karakteristična, kako je kasnije navedeno – „oslikovljena reč”. Tema i forme konkretne i vizuelne poezije zapravo su milje, postupak i kreativno ishodište u koje je najtačnije situirano Mangelosovo umetničko stvaralaštvo.

Metaforički govor o „jednom autoru sa dva lika” iziskiva dobro razumevanje u pogledu ovog nesvakidašnjeg fenomena na jugoslovenskoj umetničkoj sceni. Složena struktura Mangelosove javne ličnosti načinjena je od dve presudne i najglavnije karakteristike koje čine, s jedne strane teoretičar umetnosti kome nasuprot, ali i prividno kontradiktorno, sloji sam umetnik. Ova knjiga će pomoći da se smisao tih unutrašnjih Mangelosovih suprotnosti bolje razume, da se shvate prepleti njegovog tekstualnog i oblikovnog govora, da se uoče razlozi i forme koje su proizašli iz njegove umetničke aktivnosti kao i namere te metodski postupci njegovog nestandardnog pisanja o nekim pojavama u savremenoj umetnosti. Bašičević/Mangelos – „jedna osoba s dva lica”, jedinstvena pojava umetničkog stvaraoca i pisca o umetnosti zaista je fenomen na našoj umetničkoj sceni a navedena sintagma najtačnije i najdublje objašnjava specifičnost ove pozicije.

Knjiga se završava pogovorom Vojina Bašičevića „Sećanje na brata (1921-1987)” koji je komponovan od nekoliko Dimitrijevih pisama ocu, bratu i rodacima i nekoliko blještavih Vojinovih refleksija o „Mangelosovoj plazmi pretočenoj u devet i po jedinica”. Na samom kraju on piše sledeće redove demonstrirajući karakteristični Mangelosov stil: „Mangelos sa svojih devet i po inkarnacija je štošta preturio preko glave.Rad koji je činio Mangelos nazvali su umetnost. Misli koje je Mangelos mislio nisu nazvane…”

Gorgona, avangarda, jugoslovensko slikarstvo, noart, manifesti, Shid theory...