ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 325
Autor: Domaći
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Uvod u filozofiju pozorisne umetnosti

Milenko Misailović je rođen 2. aprila 1923. u Kremnima. On je dvadeseti dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. Na tu dužnost postavljen je najpre, pozivom upravnika Milana Bogdanovića 1954. a potom dekretom Vlade NR Srbije – jednim od poslednjih akata ovoga reda u postrevolucionarnom periodu delatnosti teatra.

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, studirajući istovremeno filozofiju, psihologiju i pedagogiju, a potom je završio i režiju na Akademiji za pozorišnu umetnost.

Prvu predstavu („Autobuska stanica“ Vilijama Indža) u Narodnom pozorištu u Beogradu, režirao je 10. januara 1958. Do kraja stvaralačke delatnosti, režirao je ukupno 62 predstave. Bio je i dramski pisac i pozorišni kritičar NIN-a. Napisao je veliki broj izuzetno značajnih eseja, studija i teorijsko-estetičkih radova i postao jedan od vodećih teatrologa u tadašnjoj Jugoslaviji; po značaju zapažen i uveden u svetske enciklopedije.

Njegova dela koja se odlikuju otkrivanjem novih duhovnih vidika, od stručne javnosti ocenjivana su kao kapitalni poduhvati. Kao posvećeni estetičar teatra dao je veliki doprinos istraživanju izvora Nušićeve komike, i komediografije uopšte, zatim izučavanju tragedije i stvaralačkom otkrivanju dramaturgija. Treba navesti bar neka od njegovih dela: „Komediografija Branislava Nušića“, „Mudrost narodnog humora I – II”, „Tragedija vlasti i vladanja – Značenja Sofoklove tragedije Car Edip“, „Dramaturgija scenskog prostora“, „Dramaturgija kostimografije“, „Kreativna dramaturgija“, „Dete i pozorišna umetnost“, „Značenja srpske komediografije – od Joakima do Nušića“, „Velikan teatra – Bojan Stupica“…

Bio je vanpartijski intelektualac, član Udruženja književnika od 1962. od kojeg 2004. dobija povelju za životno delo, takođe i Udruženja dramskih umetnika i ULUPUDS-a; dobitnik je Vukove i Sterijine nagrade kao i najvišeg priznanja – Plakete Narodnog pozorišta u Beogradu. Prvi je dobitnik „Lovorovog venca,“ za oblast teatrologije koji je ustanovio Pozorišni muzej Vojvodine, prvi je dobitnik Nagrade „Mali princ“, ustanovljenog na Međunarodnom festivalu pozorišta za decu u Subotici – za doprinos estetici pozorišta za decu. Učestvovao je na međunarodnim simpozijumima i bio član međunarodnih žirija. U 87. godini dobio je nacionalnu penziju.

Važio je za svestranu pozorišnu ličnost, samosvojnu, jedinstvenu i neponovljivu.

Prof. dr R. Josimović je o njemu rekao:„On se odlikuje strasnom i osmišljenom upornošću, sposobnošću da vispreno zahvata velike površine neispitanog, da roni u dubine, a ne da se bavi marginalnim pitanjima u plićacima istorijske, naučne ili umetničke oblasti“...