ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990
Autor: Domaći
Oblast: Muzika
Jezik: Srpski

ANA OLUJIĆ

RAZVOJ HARMONSKOG SLUHA - muzikalije

Izdavač - Univerzitet umetnosti, Beograd

Godina - 1990

280 strana

25 cm

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
Nekoliko reči o značaju knjige
Predgovor
Uvod

ŠTIMOVI I NJEGOVA ULOGA U UTVRĐIVANJU TONALITETA

KAMERTON I STIM
Primena štima za dobijanje intonacije
Rad na štimovima u ŠOMO
Rad sa početnicima (I, II, III razred ŠOMO)
Intoniranje i opažanje štimova u višim razredima SOMO
Sistematizacija štimova
Intoniranje i opažanje štimova u SREDNJOJ ŠKOLI

HARMONSKE VEZE
Osnovna metodska uputstva za rad na harmonskim vezama

TROGLAS
Uvod
Način rada

GLAVNI STUPNJEVI
Strogo vezivanje
Pomeranje tonike, subdominante i dominante
Pomeranje tonike
Pomeranje subdominante
Pomeranje dominante
Slobodno vezivanje akorada koji imaju zajednički ton; prolazni i zadržični odnosno kadencirajući
kvartsekstakord (K)
Moldur (harmonski dur), prirodni i melodijski mol

SPOREDNI STUPNJEVI
II stupanj
VI stupani
III stupanj
VII stupanj
Harmonizacija tona prirodnog VII stupnja
Glavni i sporedni stupnjevi
Sekvence
Pikardijska terca

MUTACIJA
DIJATONSKA MODULACIJA
I stepen srodstva
II stepen srodstva
III stepen srodstva

HROMATSKA MODULACIJA
Promena sklopa trozvuka dijatonskog tipa

HARMONSKE VEZE U ŠIROKOM SLOGU
CETVOROGLAS
Udvajanje tonova trozvuka i način slušanja septakorada i njihovih obrtaja
Dominantni septakord (V.)
Dominantni kvintsekstakord (Vg)
Dominantni terckvartakord (V)
Dominantni sekundakord (V)
Uvežbavanje dominantnog septakorda i njegovih obrtaja
Septakordi I i IV stupnja
Septakord II stupnja
Uvežbavanje II, i njegovih obrtaja
Septakord VII stupnja
Uvežbavanje VII, i njegovih obrtaja
Septakord I stupnja kao veliki molski
Septakord III stupnja
Septakord VI stupnja i uvežbavanje svih septakorada

ALTERACIJE
Vantonalne dominante i njihovi zamenici
Alteracija IV stupnja naviše
Dominantina dominanta (DD)
Zamenik dominantine dominante (OD)
Alteracija II stupnja naviše
Alteracija II stupnja naniže
Alteracija IV stupnja naniže
Zamenik vantonalne dominante za II ( II)
Vantonalna dominanta za IV (
Zamenik vantonalne dominante za IV(ĐẠIV

ELIPSA
MUTACIJA
DIJATONSKA MODULACIJA
I stepen srodstva
II stepen srodstva
III stepen srodstva

HROMATSKA MODULACIJA
Promena sklopa četvorozvuka dijatonskog tipa
Modulacija pomoću napolitanskog sekstakorda
Modulacija pomoću tercne srodnosti
Modulacija pomoću akorada hromatskog tipa
Modulaciona sekvenca

ENHARMONSKA MODULACIJA
Enharmonizam umanjenog septakorda
Enharmonizam prekomernog trozvuka
Enharmonizam dominantnog četvorozvuka
Enharmonizam tvrdo umanjenog četvorozvuka

DOMINANTNI NONAKORD

Primeri iz literature
Strani kompozitori
Jugoslovenski autori
Registar citiranih stranih kompozitora
Registar citiranih jugoslovenskih kompozitora
Literatura


`Još uvek se ne može reći da je muzičko školstvo u Srbiji tradicionalno, da ima svoj dugi kontinuitet. Naprotiv, prvi koraci učinjeni su u Srpskoj muzičkoj školi početkom veka da bi se postepeno kretalo napred, ali i unatrag! Od Mokranjca naovamo, taj hod razvoja vrlo je neujednačen i ne uvek uspešan. Izmedu dva svetska rata na planu muzičkog školstva nije bilo nekih značajnijih pojava, dok se od Oslobođenja oseća nagli razvoj muzičkog školstva u celoj Srbiji.

Pedagogija solfeda se oslaniala na narodne tonalne osnove. Valja naglasiti da se za osamdesetak godina nije mogla izmeniti muzikalnost našeg naroda, tako da ona nosi i dalje obeležje tradicionalne muzike. Naše narodno pevanje je mahom jednoglasno (ili dvoglasno - dijafono) te se za nas može reći da smo „melodičari`, sa malim ili nikakvim nasledem u višeglasnom pevanju harmonskog tipa. Kao posledica toga, na planu muzičkog obrazovanja višeglasno pevanje i opažanje predstavlja izuzetan problem.

Posmatrano sa tog stanovišta, svako izučavanje razvoja pedagogije u smislu višeglasja prava je dobrobit! Skolovanjem se mora nadoknaditi to što naši učenici ne nose svojim muzickim nasledem osećaj za harmonska kretanja dur-mol sistema. Knjiga Ane Olujić označava početak nadogradivanja muzikalnosti naših učenika muzičkih škola. No, ne samo učenika; s obzirom da sadašnje generacije nastavnika i profesora solfeđa nisu prošle odgovarajući kurs osposobljavanja za ovu vrstu nastave, to će i oni moći da dopune svoja znanja i da se osposobe za rad na razvijanju harmonskog sluha.

Koncepcija autora zasniva se na strogoj Nauci o harmoniji, dakle, na akordskim osnovama korišćenim u umetničkom stvaralaštvu tokom XVIII i XIX veka. Za sada, ona je nezaobilazni put razvoja pedagogije solfeđa i usmerivač ka novim traganjima generacija koje dolaze. Treba istražiti sponu od jednoglasja ka opažanju višeglasja: preko tonalnih odnosa (dvozvuka) u tonalitetima dura i mola, potom modusa i slobodnijih lestvičnih okvira - do praćenja dva i više glasova u novijoj muzici. Pitanje opažanja polifonih odnosa glasova takođe nije istraženo. Ovo je, dakle, početak rada na razvijanju višeglasja u našoj sredini. Aktuelnost knjige, međutim, neće biti smanjena za dugi niz godina, jer ona ima i pedagošku i širu estetsko-vaspitnu funkciju u procesu našeg muzičkog obrazovanja. (Zorislava Vasiljević)`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.