Godina izdanja: 1990
ISBN: 86-7227-009-6
Oblast: Film
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Izdavač: Institut za film, Beograd
Prilozi za istoriju filma 7
Edicija: Sećanja
Prevod: Borivoj Kaćura
Povez: broširan
Broj strana: 381 + 48 sa fotografijama
Spolja kao na slikama.
Nekoliko fleka na par listova, sve ostalo veoma dobro.

Kada je 1980. objavljena ova knjiga, Džon Hjuston je za sobom imao 74 godine života, 36 filmova (kao reditelj), pet brakova i bezbrojna prijateljstva, silne šale na tuđ račun, ljubavne afere i intelektualne opsesije. Bio je jedan od onih kome su se ponajviše divili, jedan od najživopisnijih i najpustolovnijih među američkim filmskih stvaraocima i, kao takav, tema mnogih knjiga i mnogih priča, od kojih su neke i istinite. Ovde priča svoju priču, na svoj način. Ona je neposredna, neukrašena i prijatna za čitanje.

Ovde je takođe prikazano nešto i od onih 30 godina rada na filmovima koji su mu doneli trajnu slavu, od Ostrva Largo do Blaga Sijera Madre od Udri đavola do Čoveka koji je hteo da postane kralj. To su godine dostignuća i intenzivnog angažovanja, koliko u životu, toliko i u umetnosti, koliko s prijateljima (i neprijateljima), toliko i na profesionalnim dužnostima. Tu su vrtoglave anegdote o tumačima, samokritike, precizni (i često dirljivi) portreti ljudi koje je poznavao i s kojima je radio: Hemingvej, L.B. Majer, Selznik, Sartr (Hjuston mu je platio 25.000 dolara da napiše scenario za Frojda, a posle ga nije mogao upotrebiti, jer je bio duži od 300 stranica), Hepbern, Monro, Erol Flin (njihova epska borba, na jednom holivudskom prijemu, trajala je preko sata i stajala je Flina dva slomljena rebra), Karson Mekalers, B. Traven, Vels, Gebl, Bogart, Klift, Brando... i desetine drugih.

Piše o svojoj ljubavi prema Irskoj, gde je petnaest godina bio vlasnik jedne divne veleposedničke kuće iz 18. veka i živeo životom gospodara-lovca; o svojoj opčinjenosti životinjama (u fascinantnom pasažu opisuje kako je lično obučavao pun Nojev kovčeg životinja za Bibliju), o svome plodnom samooobrazovanju u umetnosti, literaturi, u snimanju filmova.

Otvorena knjiga oživljava prisustvo Džona Hjustona: njegovo samopouzdanje i smelost, jasnoću i stil njegovih impulsa, spontanost kojom prati svoje snove. Njegova je knjiga sam čovek.

(K-99)