Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 270
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Dokumenti za razumevanje modernog slikarstva - Valter Hes


Valter Rudolf Hes (nem. Walter Rudolf Hess 17. mart 1881 — 12. avgust 1973) bio je švajcarski lekar i fiziolog koji je dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu 1949. za mapiranje područja u mozgu koja kontrolišu rad unutrašnjih organa. Nagradu je podelio sa Antonijom Egas Monizom

Život i delo
Valter Rudolf Hes je rođen u Frauenfeldu na istoku Švajcarske, 17. marta 1881. Njegov otac koji je bio učitelj fizike kod Valtera je još u detinjstvu razvio ljubav prema prirodi i pravilnom opažanju promena u njoj. Nakon završetka gimnazije Valter je upisao studije medicine, koje je pohađao u Lozani, Bernu, Berlinu, Kilu i Cirihu u kome je 1906. stekao diplomu doktora medicine.

Iako je Valterov cilj bio da bude fiziolog, brojni razlozi uticali su da prvo bude asistent hirurgije a kasnije i oftalmologije. Ovaj zaobilazni put, međutim, nikako nije bio nepovoljan za Valterov dalji naučio razvoj. Zahvaljujući oftalmologiji, Valter je savladao tehniku istraživanja i steko oftalmološku preciznost u radu. Takođe, njegovi neprekidni kontakti sa patološkom fiziologijom pokazali su mnoge pozitivne prednosti za njegov budući rad.

Godine 1912. Valter je doneo važnu odluku - iako je već bio suprug i otac porodice - da napusti prosperitetnu lekarsku praksu, posveti se istraživanjima i vrati u zvanje asistenta, ali ovoga puta u oblasti fiziologije.


Valter Hes savsuprugom
Godine 1917. Valter je bio nominovan za profesor i direktor Odeljenja za Fiziološka istraživanja instituta na Univerzitetu u Cirihu. Na ovom položaju Valter je bio od 1917. do 1951, odnosno do odlaska u penziju 1951.

Posle Prvog svetskog rata, Valter je posetio mnoge engleske institute u kojima se upoznao sa engleskim doajenima fiziologije, kao što su Lengli, Šerington, Hopkins, Dejl i drugi.

Naučno interesovanja profesora Valatera je prvenstveno bilo usmereno istraživanju hemodinamskih promenama u cirkulacionom sistemu krvi i regulaciji disanja. On je otkrio da diencefalon, a posebno hipotalamus, kontroliše mnoge odgovore organizma, kao što su strah i glad. Kao rezultat ovih istraživanja nastalo je Valterovo mapiranje diencefalona i onih njegovih delova koji kontrolišu rad unutrašnjih organa, za koja je nagrađen Nobelovom nagradom. Pored Nobelove nagrade, Hesu je dodeljena 1933. Marsel Benorstova nagrada (engl. Marcel Benorst Prize) švajcarske vlade i 1938. Ludvigova medalja (engl. Ludwig Medal) Nemačkog društva za unapređenje istraživanja.

Valter Hes se 1908. oženio suprugom Luiz Sandmeier sa kojom je imao dvoje dece, Rudolfa i Gertrudu. Umro je 12. avgusta 1973. u Švajcarskom gradu Lokarno...