ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2003
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

55777) SUNCE JUŽNOG NEBA , Zoja Bojić , Srpska knjiga Ruma 2003 , Pogled na umetnost u Australiji danas , Na prvi pogled, u Australiji je sve okrenuto naopačke - dolazak proleća kasnog avgusta nagoveštava ne pesma ptica već dozivanje kitova u sidnejskoj luci koji se u parovima sele sa obližnjeg Južnog pola u toplije vode. Jer, Sto se severnije ide, tim je toplije. Tokom leta, posebno januara, po bušu tinjaju požari koji stižu i do ulica Sidneja. Jedan drugi megalopolis, Pert, prestonica jedne od saveznih država, sa ponosom se deklariše kao `najizolovaniji grad na svetu`.

Australiju karakterišu nepremostive raznolikosti života megalopolisa i svih onih krajeva koji to aboridžinskih zajednica u pustinji i bušu centralne Australije, farmera na beskrajnim neplodnim nisu imanjima, seljana i vinogradara idiličnih zelenih dolina, usamljenika po vrletima Tasmanije, hipika po raspevanim komunama, raskalašnih penzionera kvinslendskog bogatog priobalnog pojasa. I sam život megalopolisa vrvi od kontradikcija multikulturalizma gde se često vrednosti jedne kulture suočavaju sa vrednostima one koja živi tik uz nju.

U Australiji sve što se tiče kulture kipti od života. Umetnost, a posebno likovna, rada se na naše oči. Mlada nacija, kratka istorija, pa čak uprkos političkim okolnostima i zakonima komercijale stalno nešto nekud kreće ni iz čega, stalno se nešto novo izmislja i pronalazi. U umetnosti su te novotarije ponekad puke kopije nečega od nekuda, ali ogromno mnoštvo novog u stvaralaštvu je poletno i sasvim iskreno.

lako ima tako mnogo dogadanja da ne stignu ni da se zabeleže, baš to pitanje sličnosti i različitosti kontinenta sa ostatkom sveta se stalno iznova postavlja. Prvo, šta je to ostatak sveta neki centar, dominantna kultura, dominatna pop kultura Zapada, ili i druge, pa i geografski bliže kulture Azije. Australija se često nalazi razapeta izmedu starinskih vrednosti vrlo žive viktorijanske tradicije svoje kolonijalne britanske prošlosti i kultura onih tradicija koje stižu u naletima različitih talasa pedesetogodišnje migracije. Te druge tradicije upučuju i zvaničnu Australiju da se okrene ka svetu, iako je, kako na to ukazuje negativni ishod referenduma o samostalnoj republici, naciji za sada nemoguće da se odrekne svojih veza sa Britanijom. I dok se svaka od tih kultura na svom izvorištu menja i širi, jednom kada ovamo pristigne nastavlja svoj neobičan život ili u izolaciji ili putem hibridnosti. Otuda je već sam odnos izmedu različitih tradicija u okviru opšte, australijske, kulture, izvor neverovatno snažne kreativne energije.

Likovna scena je samim tim kaleidoskop čija se slika stalno menja, več u zavisnosti od trenutka i ugla posmatranja. Stalno se menjaju i elementi te scene počevši od centralne teme definisanja pojma nacionalne kulture i mesta pojedinačnih kultura, uključujući i aboridžinsku, u njoj. Stalno se menja i aparat koji prati to pitanje, koji sačinjavaju javne ustanove, komercijalne institucije, akademski svet i izdavaštvo, sredstva informisanja i, naravno, kritika.

Pojam velikog broja mogućih definicija nacionalne umetnosti ostaje dominantno pitanje za mene i za druge likovne kritičare, i od dešavanja do dešavanja ono izaziva različite odgovore. Tako na primer vidim da izvesna izložba ima `australijski` karakter a kakva druga da ga uopšte nema, ili da se kulturno poreklo izvesnog slikara iskazuje u njegovom delu a u delu kakvog drugog -uopšte ne. Baš ta raznovrsnost i pitanja i odgovora i čini suštinu savremene australijske likovne scene.
Dobro došli, dakle, u moju Australiju.
mek povez, format 17 x 23,5 cm , latinica, 232 strane, ilustrovano,