Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Mađarski
Autor: Strani

na mađarskom

retko u ponudi
lepo očuvano


ilustrovano


Futurizam je italijanski pokret avangardne umetnosti, nastao 1909. godine, koji je slavio dinamičnost modernog sveta. Bio je književnog porekla u svom začetku, ali većina njegovih glavnih predstavnika su bili slikari, a obuhvatao je i skulpturu, arhitekturu, muziku, film i fotografiju. U Italiji se zadržao do 1930-ih, a imao je jak uticaj i u drugim zemljama, posebno u Rusiji. [1] Kubizam je doprineo formiranju italijanskog futurističkog umetničkog stila.[2]


Umberto Bočoni, Ispod pergole

Umberto Bočoni - Jedinstveni oblici kontinuiteta prostora

Primer futurističke arhitekture Antonia Sant Elia
Osnivač futurizma bio je Filipo Tomazo Marineti, koji je pokrenuo pokret manifestom objavljenim na francuskom jeziku u pariskim novinama Figaro, 20. februara 1909. godine. Bombastičnim i zapaljivim jezikom napao je utvrđene vrednosti i tradicije: „Zapalite police biblioteka … poplavite vodom muzeje …”, neke su od njegovih reči, i pozvao na kulturno podmlađivanje Italije pomoću nove umetnosti koja će slaviti tehnologiju, brzinu i „sve druge moderne stvari”.

Doprinos futurizma modernoj umetnosti Uredi

Futurizam kao i kubizam se može smatrati jednim od potpokreta u okviru apstraktne umetnosti.[2] Futurizam je zapravo forma kubizma koju su stvorili italijanski slikari, a koji su se našli u Parizu u vreme kada su Brak i Pikaso potresli umetničke krugove svojim novim likovnim poduhvatom, koji je kasnije dobio ime kubizam. Najznačajniji umetnici ovoga pokreta su Umberto Bočoni i Đakomo Bala. Obojica su studirali umetnost u Francuskoj i po povratku u Italiju bili su zaintrigirani naglim napretkom industrije. Zajedno sa pesnikom Filipom Tomazom Marinetijem oformili su jednu idejnu grupu. Svoj likovni izraz su formulisali na bazi modernih mašina, brzini i žestini savremenog života, kao i psihološkom uticaju ovoga fenomena na ljudski mentalitet i aktivnost. Bočoni, Severini i njihovi sledbenici nastojali su da prikažu lepotu modernih mašina pomoću snopova linija i ravni koje na slikarskoj površini stvaraju efekat dinamičnog kretanja i napetosti. Predstavljanje brzog kretanja u likovnoj formi bila je njihova osnovna preokupacija. Takođe su pokušali da interpretiraju savremene socijalne događaje, kao što su pobune, štrajkovi, rat, odnosno sve one koje su smatrali da će biti od uticaja na buduća dešavanja u društvu.

Strastvenost ideja ove grupe nije bila u adekvatnoj razmeri sa njihovim umetničkim doprinosom, jer su oni samo dali energiju pokreta statičnoj geometriji kubizma i ponovo vratili bogatstvo kolorita. Moglo bi se reći da njihovo obraćanje mašinama kao novom tematikom slikarstva, bilo njihov najznačajniji doprinos modernoj umetnosti, jer su time upozorili druge umetnike i publiku na njihov potencijal i prirodu vremena u kojem su živeli.

Istorija futurizma Uredi

U vreme kada je Marineti objavio „Manifest futurizma” mnogi u Italiji su delili mišljenje da njihova nacija nije uspela da postane istinski moderna. Tadašnji političi režim na čelu sa premijerom Đovanijem Đoltijem, bio je omražen zbog naglašavanja kompromisa i posredovanja između suprotstavljenih interesa, što je ljutilo one koji su smatrali da država zaostaje u napretku prema modernom društvu. Ipak, u samom manifestu malo je novih ideja, ako ih uopšte i ima, već je najveći deo već bio prisutan u zamršenoj mreži političkih, kulturnih i filozofskih struja s početka prošlog veka. Sam manifest je privukao pažnju zbog svog silovitog govora i zapaljive retorike, ali i zbog veštine kojom je objavljen. Marineti je bio izvrstan medijski manipulator i svoj manifest je objavio ne u nekim opskurnim, već na naslovoj strani jedne od najprestižnijih novina na svetu, Figaro. Ipak, treba imati u vidu da je bio vrlo bogat i prosto je platio prostor. Futurizam je takođe bio nov kao pokret u tome što je sam odabrao svoje ime i prvo započeo sa idejom, a tek posle je postepeno tražio način da se ona izrazi kroz umetnost.

Marineti u manifestu često ponavlja „mi” mada futuristička grupa nije postojala u vreme kada je objavljen. Ipak, brzo je privukao pristalice, posebno iz grupe slikara sa sedištem u Milanu, kojima je Marineti pomogao da napišu „Manifest futurističkih slikara”, objavljen kao letak u njegovom časopisu „Poezija” u februaru 1910. godine. Napisali su ga Bočoni, Kara i Rusolo, a potpisali Bala (koji je živeo u Rimu) i Severini (koji je u to vreme boravio u Parizu). Ista petorica su potpisali i „Tehnički manifest futurističkog slikarstva” objavljen u aprilu 1910. godine. Iako je prvi slikarski manifest tek nešto više od ponavljanja Marinetijevog, „Tehnički manifest” sugeriše – mada u nejasnim terminima – tok razvoja koji bi futurističko slikarstvo imalo, sa naglaskom na prenošenje kretanja, ili iskustva kretanja, na slikarsko platno: „Gesta koju ćemo reprodukovati na platnu više neće biti jedan fiksni trenutak vremena iz dinamike univerzuma, već prosto sam osećaj dinamičnosti.”


Buđenje grada, Umberto Bočoni. 301 × 199, 3 cm, ulje na platnu, MoMA.
U pokušaju da razviju vizuelni jezik kojim bi izrazili svoje preokupacije, futuristički slikari su u početku bili pod uticajem divizionizma, gde su plohe podeljene na male mrlje boje, a koji je bio pogodan za sugerisanje urbanih svetlosnih efekata, ili zamućenja uzrokovanih velikom brzinom kretanja, kao u Bočonijevom „Buđenje grada” (1910–11, Muzej moderne umetnosti u Njujorku). Međutim, 1911. godine, Bočoni i Kara su posetili Marinetija i Severinija u Parizu, gde su ubrzo pali pod uticaj kubizma. Ubrzo posle i sledeći njegove principe, počeli su da koriste fragmentirane plohe i poglede iz više uglova, postižući osećaj pokreta naglašenim i snažnim dijagonalama. Bala je razvio drugačiji pristup za njegovo sugerisanje, imitirajući efekte fotografije sa višestrukom ekspozicijom, gde preklapajuće i zamućene uzastopne slike nastaju u deliću sekunde (ovu fotografsku tehniku je prvi upotrebio Etjen-Žul Marej [Étienne-Jules Marey] 1880-ih). Predmeti futurističkih slikara obično pripadaju kontekstu urbanog života, a neretko poseduju i jedan politički akcenat.

Slike futurista su prvi put prikazane na mešovitoj izložbi u Milanu 1911. godine, a prva samostalna izložba grupe održana je u februaru 1912. godine u galeriji Bernajm-Žan u Parizu. Potom su izlagali u Londonu (galeriji Sakvil), Berlinu (galeriji Storm, gde je mnoga dela kupio jedan privatni kolekcionar), Amsterdamu, Cirihu, Beču i Budimpešti. Marinetijeve spretnne tehnike promocije (podržane njegovim ličnim bogatstvom) obezbedile su da izložba dobije veliki publicitet. Reakcije na dela su bile vrlo pomešane, ali futuristi nikada nisu bili ignorisani. Predgovor za katalog, a koji su potpisali Bala (koji tada nije izlagao), Bočoni, Kara, Rusolo i Severini, zapravo je bio ažurirani maifest u kom se raspravlja o nejasnom principu „linija sila”, kroz koje se objekti stapaju sa okolinom. Njihove ideje Džordž Herd Hamilton je sažeo na sledeći način: „Prema ovom dokumentu želeli su da zbroj vizuelnih i psiholoških utisaka prikažu kao sintezu onoga što je čoveku u sećanju i onoga što on trenutno vidi.”

Iako se neki trendovi ka nastanku futurizma mogu pratiti i pre, za nastanak futurizma smatra se 1909. godina kada je italijanski pesnik Filipo Marineti objavio „Futuristički manifest“ u pariskom listu Le Figaro. U ovom manifestu Marineti je oglasio program u nekoliko tačaka i to su bili ljubav nemira, brzine, poezije, odvažnosti i revolta. Praktički se može prezentovati trijumf čoveka nad prirodom.

1910. izdali su sličan manifest slikari, a 1912. arhitekte.

Futurizam se proširio i u Rusiju, gde je postao veoma popularan i pomogao razvoj dva srodna ruska pravca, egofuturizma i kubofuturizma.

Ideološki futurizam je bio nejedinstven i njemu su se priključile sve političke grupe. Oko 1921. Marineti se sprijateljio sa Musolinijem, a na kongresu futurista iz 1924. godine zvanično se priklonio fašizmu.

Film Uredi

Kada je intervjuisana o svom omiljenom filmu svih vremena,[3] poznata filmska kritičarka Polin Kael izjavila je da je reditelj Dimitri Kirsanov u svom nemom eksperimentalnom filmu Menilmontant „razvio tehniku koja sugeriše pokret poznat u slikarstvu kao futurizam“.[4]

Tajis (Thaïs), u režiji Antona Đulija Bragagija (1917),[5][6][7] jedino je preživelo delo italijanskog futurističkog bioskopa 1910-ih do danas (35 minuta od originalnih 70 minuta).[8]

Svetski književnici Uredi

Filipo Marineti, Italija
Vladimir Majakovski, Rusija
Velimir Hlebnikov, Rusija
Slikarstvo Uredi

Futurizam je bio u ovoj oblasti jako sličan kubizmu i cilj je bio dobiti sliku u pokretu - predstaviti na slici pokret i kroz ove težnje se dolazilo do apstrakcije. Najvažniji predstavnici bili su:

Umberto Bočoni
Đakomo Bala
Đino Severini
Luiđi Rusolo
Karlo Kara
Kazimir Maljevič