ISBN: Ostalo
Godina izdanja: -
Oblast: Film
Jezik: Nemački
Autor: Strani

Амаркорд
С Википедије, слободне енциклопедије

Амаркорд

Амаркорд (итал. „Amarcord“) је сатирична драма Федерика Фелинија из 1973. године. Награђен је Оскаром за најбољи филм на страном језику и номинован за најбољу режију и најбољи сценарио. Поред, тога, „Амаркорд“ је освојио и више од десет различитих међународних награда и признања. По мишљењима многих филмских критичара и поштовалаца Фелинијевог опуса, ово је његов најзначајнији филм.

Филм је у великој мери заснован на стварном животу Федерика Фелинија и његовој раној младости у Риминију, мада је Фелини увек негирао да је било који од његових филмова аутобиографски.

Име филма
Реч (итал. „аmarcord“) потиче из ромањолског дијалекта, који се говори на северу провинције Емилија Ромања, родном крају редитеља Федерика Фелинија. То је у ствари локализам за италијански израз „mi ricordo“, што значи „сећам се“.

Иако је филм на нашим просторима првобитно приказан под оригиналним именом „Амаркорд“, под којим се прославио и стекао култни статус, на појединим телевизијама током деведесетих је приказан и под именом „Сећам се“.

Филм прати годину дана живота младог Тите који балансира на граници између детињства и зрелости, окружен читавим низом живописних и ексцентричних ликова у измишљеном граду по имену Борго, на јадранској обали у фашистичкој Италији тридесетих година прошлог века. Фелини претвара свакодневни живот учмале провинције у циркус друштвених ритуала, адолесцентских жеља, мушких фантазија и политичких изврдавања.

Како се време мења и долази пролеће, село одржава фестивал на коме пали симболичну ломачу и слави нови живот. Ово окупљање на главном тргу је прво од многих током читавог филма. Сваки пут када се заједница окупи, њени живописни чланови се приказују у пуној снази, хвалишући се својим бизарним, ишчашеним личностима, а резултат је чиста комика. Неколико сеоских дама носи исцртане обрве у високим, провокативним луковима, у стилу који кипти сексом и драматиком. Филм обилује циркуским, хаотичним тоновима, што отежава праћење чисте структуре заплета; „Амаркорд” се распада у мноштво надреалних секвенци за памћење, од којих неколико прате Титу који тумара живописним провинцијским пејзажом, сазнаје како је локална фризерка стекла надимак, одлази у менталну институцију у посету свом стрицу који одбија да сиђе са дрвета, и замало остварује свој еротски сан са трафиканткињом несвакидашњих облина...