ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2015.
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

Nina Krstić UMETNOST U DUHOVNOM EGZILU
ART IN SPIRITUAL EXILE
KUNST IM GEISTIGEN EXIL
L` ART EN EXIL SPIRITUEL
četvorojezično izdanje srpske-englesko-nemačko-francusko

Muzej naivne i marginalne umetnosti, Jagodina, 2015.
250 ilustrovanih strana, tvrd povez, zaštitni omot, veliki format.


Reč autora izložbe i studije
Umetnost u duhovnom egzilu:
...Kulturni čovek današnjice je žrtva koja se povinovala opšteprihvaćenim standardima kulture i dozvolila da se u sve segmente njegovog uma ugrade stereotipna mišljenja. Odsustvo jasnog i iskrenog kritičarskog stava dokaz je da je većina takvih mitova nedodirljiva. Pojam vrednosti je vekovima pripisivan samo delima na zvanično priznatoj skali. Postavlja se pitanje: da li umetnost treba da teži lepoti koja je strogo definisana?
Umetnost autsajdera nastaje u ambijentu razorenih međuljudskih odnosa i sve intenzivnije otuđenosti nesagledivih posledica. Mahnitost savremenog sveta, ubrzana destrukcija i invazija tehnokratije, drastično ugrožavaju humani odnos prema čoveku današnjice. Nezajažljivost u trci za politički i ekonomski obojenom egzistencijom i materijalnim prosperitetom stvara progresivnu uniformisanost, jednoličnost i ropstvo konvencijama, institucionalnim represijama i stereotipiji. Vremenom, kao najdrastičnija posledica javlja se gubitak humanog identiteta, dubine i slobode ličnosti, što za posledicu ima pojavu sve brojnijih individua koje se opiru klaustrofobiji sistema. Otuđujući se, oni zauzimaju underground pozicije i počinju da žive po sopstvenim pravilima na marginama društvene stvarnosti. Utamničeni unutar uskih granica racionalizma, oni se poraženo povlače u sopstveni kosmos.
Dela samoukih vizionara, autsajdera i marginalaca obično se u svetu, pa i u Srbiji, posmatraju kao marginalni, alternativni vidovi likovnog izražavanja, retko sa pažnjom kakvu pomenuti umetnici, počev od svetskih klasika iz tzv. zlatnog doba art bruta do danas, iskreno zaslužuju za svoje jedinstveno stvaralaštvo nastalo izvan kanona istorije umetnosti. Zagonetna originalnost njihovih radova ipak nas vodi saznanju da svet umetnosti, kakav danas poznajemo, ne bi bio moguć bez jedinstvenog iskustva otkrivanja umetnosti „samoukih vizionara“. Širom sveta, njihova interaktivna i jedinstvena ostvarenja ostaju još uvek u većini zemalja na marginama likovne stvarnosti, ali nam ukazuju na neminovnost novog čitanja istorije umetnosti i dubljeg razumevanja neizbežnih promena u kulturi dvadeset prvog veka, u smislu prihvatanja jednog novog doba, novog humanizma i višeg stepena ljudskih sloboda.
Poslednjih godina smo svedoci ekspanzije i euforije koju umetnost autsajdera izaziva širom sveta. Outsider art, kao umetnost na marginama meinstrima, vremenom polako napušta svoju marginu. Talas osnivanja muzeja i galerija širom sveta, u kojima se čuvaju, baštine i izlažu dela autsajdera, svakako postaje naša stvarnost, a umetnici-autsajderi sve teže ostaju u svojoj izolaciji. Naravno da na svaki način treba podržati i pozdraviti umetnost samoukih umetnika sirove vizije i to posebno kao svojevrsni napredak u konceptu umetnosti kao svetskog fenomena. Kultivisanjem stava o znatiželji i eklekticizmu bliži smo saznanju šta nešto čini distinktivnim i vanserijskim, tako da možemo demistifikovati sopstvene nedoumice i zablude, prihvatiti novine, koje su zbog predrasuda mnogima bile nepoznanica, zatim spoznati sve kvalitete umetnosti samoukih vizionara i konačno doći do artikulisanog razumevanja i prihvatanja ovog fenomena.