Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski

SVI EKSTREEMI BITEFA
Grupa autora
Str 33
Povez mek
Stanje knjige dobro

OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA
http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1
Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini.

O knjizi
- Pojam ekstrema u pozorišnom stvaralaštvu koje nam Bitef pokazuje od 1967. godine se vrlo promenio, u smislu da ono što je nekada bio ekstrem danas više nije. A pitanje je šta je danas ekstrem u ovakvoj civilizaciji u kojoj živimo, zbog toga što su sve šokantne stvari, brutalnosti, rialiti programi toliko dostupni i toliko banalizuju i život i stvari da ljude više ništa ne može da iznenadi. Ova izložba je istovremeno i presek tih ekstrema u okviru pozorišnog stvaralaštva, ali i sa psihološke i sociološke strane prosto pokazuje kako se ljudske percepcije ekstrema menjaju... Prikazane su prve golotinje na sceni, neverbalno pozorište, predstave bez glumaca, dolazimo do nekih drugih ekstrema koji se završavaju posle velikih brutalnosti na sceni, koje traju jako dugo za publiku. Kriterijum je bio malo širi, uz pomoć gospodina Jovana Ćirilova smo pravili izbor. Ono što je važno jeste da postoje predstave koje su zaista bile ekstremne za vreme u kom su se javile, a tiču se baš tog razvoja savremenog pozorišta - rekla je za “Blic” Aleksandra Milošević, kustos Muzeja pozorišne umetnosti.

Miloševićeva je pričala i o tome kako su se među 25 najekstremnijih fotografija našle i one koje publici pružaju ekstremno drugačije tretmane, koje poistovećuju scenski i stvarni život, prikazuju naga tela, pozorište bez radnje, predstavu bez glumaca, komade koji su režirani direktno na sceni, kao i neka druge vrste ekstrema, poput predstave sa najdužim naslovom, zatim Aboridžini koji izvode ritual na sceni i uopšte nemaju svest o tome da izvode pozorišnu predstavu. Prema njenim rečima, to nisu primeri pozorišnih ekstrema u razvoju pozorišta u odnosu na klasiku, ali su uvršćeni uprogram kao neke neobičnosti.

Kada su Aleksandra Milošević i Jovan Ćirilov zajedno krenuli u istraživanje, uzeli repertoar Bitefa i počeli da prave selekciju, najinteresantnije je bilo praćenje razvoja ekstrema i kako ekstrem iz godine u godinu menja svoje značenje, kako je nešto postalo prevaziđeno, a tada je bilo prilično ekstremno. Svaka predstava sa sobom nosi neku poruku, a uglavnom su to pobune.

- Ekstrem ekstrema ili možda najveća novost za mene je ipak “Eraritjaritjaka”, predstava bez ijednog glumca. Tu su samo svetlost, fotografija, muzika, a vrlo je emotivna predstava. Ranije je za nas bio veliki šok golotinja na sceni, naprimer 69. godine predstava “Dionis” koja je došla iz Njujorka, koja je samo kod nas prikazana i nigde više u Evropi. Mi smo posle toga važili za perverznjake što kvare narod, kao Sokrat što je kvario narod, samo što nismo u zatvor otišli. Sa te strane je to baš bio šok, a onda se vrlo brzo pojavila, te iste sezone “Kosa”. Bilo je zabranjeno slikati golotinju, ali mi je sada veoma drago što postoji dokument, odnosno slika nage Nada Simić - rekao je Jovan Ćirilov i kroz smeh dodao kako danas može da nas iznenadi kada vidimo da je neko obučen ili da neko ide na Bitef da pogleda predstavu.