ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1993
Autor: Domaći
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Srpski

Dejan Đorić : TELO I DUŠA SLIKE, Izdavači Slobodan Mašić i Vlada Paradinović Beograd 1993, tvrdi povez, str. 148.

Očuvanost 4-.
Sadržaj na slici.

Дејан Ђорић (Београд, Србија, 1959) је један од најистакнутијих ликовних критичара и есејиста у Србији. Студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Београду. Ликовном критиком се бави од 1985. године. Аутор је или коаутор 31 вишејезичне проблемске и монографске публикације објављене у Београду и Цириху. Коаутор је два највећа новија балканска издавачка пројекта, двоструке монографије Београд, град тајни и Медиале, троструке, тројезичне књиге са филмским ДВД. Написао је као аутор монографије о сликарима Радиславу Тркуљи, Милуну Митровићу, Лидији Мацури, Леониду Шејки, Бели венчац – 35 аранђеловачких симпозијума скулптуре, као и бројне текстове у листовима, часописима, стручној периодици и издањима посвећеним уметности. Значајну улогу заузео је и у критици дела Драгана Малешевића Тапија. Медиала и монографија `In Search of Lost time`. Влада Мирковић. `The paintings` су награђене на Београдском сајму књига 2005. и 2006. године. Члан је удружења УЛУПУДС и АИЦА. Добитник је годишње награде УЛУПУДС-а за 1991. Заступљен је у лексикону `Ко је ко у Југославији` 1996. и у публикацијама `American Biographical Institute`. Амерички Биографски институт за допринос ликовној критици наградио га је 2008. са Златном медаљом за Србију и уврстио у публикацију `Great Minds of the 21st Century`. Интернационални биографски центар у Кембриџу представио га је у издању `2000 Outstanding Intellectuals of the 21st Century`. Његови текстови су превођени на енглески, немачки, бугарски и македонски језик. Живи и ради у Београду.

Ликовни критичар и теоретичар уметности Дејан Ђорић рођен је 1959. у Београду. Аутор је књига Тело и душа слике и Поглед Мнемосине. Есеји о ликовној уметности.

Аутор/коаутор 31 вишејезичних монографских и ликовно-теоријских публикација објављених у Београду и Цириху, као и једног од највећих балканских издавачких пројеката, двоструке монографије Бео-град, град тајни и троструке публикације Медиала.

Написао је монографије о сликарима Милуну Митровићу, Радиславу Тркуљи и Лидији Мацури, Леониду Шејки, Бели венчац – 35 аранђеловачких симпозијума скулптуре и бројне текстове у разним издањима и часописима посвећеним уметности. Члан је удружења УЛУПУДС и АИЦА. Добитник је годишње награде УЛУПУД-СА. Заступљен је у лексикону Ко је ко у Југославији 96 и у публикацијама American Biographical Institute.