Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

izuzetan katalog

uz rane knjige Slobodana Mašića sigurno jedan od najlepše dizajniranih kataloga u istoriji srpskog štamparstva

retko u ponudi!

Galerija Matice srpske 1973
izložba organizovana povodom 75-godišnjice života.

kao na slikama, bez oštećenja

Konjović 75,
štampa šio, Beograd.
Jedan od najzanimljivijih i najljepših kataloga poslije Roka i Mixed medie Bore Ćosića.
Rebrasti kartoni, lijepo složeni tekstovi o slikaru i tekst na prozirnoj foliji.
Izdaje: Galerija Milana Konjovića, Sombor.
Odgovorni urednik: Irma Lang.
Dizajn: Mile Grozdanić.
Sito: Milan Stojisavljević-Mate.
Fotografije: Stipan Markišić.
Slog: Predrag Aranđelović.
Meter: Rade Sedlarov.
Tipomašinista: Slavko Anđelković.
Povez: Vladimir Mitrović.
Štampa: Škola za industrijsko oblikovanje u Beogradu.
Nenumerirano.
Format 20,5x23


Milan Konjović (1898 — 1993) je bio istaknuti srpski slikar 20. veka. Studirao je u Pragu i Beču, a živeo u Parizu od 1924. do 1932. Svojim opusom od 6.000 radova pripada vrhu srpske likovne umetnosti, uz afirmaciju svoga osobenog stila strasnog koloriste ekspresionističkog temperamenta. Kritičari su ga ponekad nazivali „poslednji fovista“.

Život i karijera
Milan Konjović je rođen 28. januara 1898. godine u Somboru gde još u gimnaziji 1914. godine prvi put izlaže pedesetak radova slikanih u prirodi. Na Akademiju likovnih umetnosti u Pragu upisuje se 1919. godine u klasi Vlahe Bukovca, gde studira samo dva semestra. Nastavlja da radi samostalno, u Pragu uz savete avangardnog češkog slikara Jana Zrzavija, u Beču i po nemačkim muzejima u Minhenu, Berlinu i Drezdenu. U Parizu od 1924. do 1932. godine postiže zapažene uspehe samostalnim izložbama kao i na izložbama u pariskim salonima.[2] Tu nastaje njegova „plava faza“. Po povratku u Sombor 1932. godine posvetio se slikanju rodnog kraja, vojvođanskih pejzaža, ljudi i ambijenata, sa „izletima“ u Dalmaciju. To je „crvena faza“ koja obuhvata razdoblje do 1940. godine. Za vrijeme Drugog svetskog rata je u zarobljeništvu u Osnabriku. Posle povratka 1943. godine nastaju Konjovićevi pasteli u ulju koji do 1952. godine čine umetinikovu „sivu fazu“. Od 1953. godine u „kolorističnoj fazi“ plamsa opet čista intenzivna boja. Nova slikarska orijentacija traje na radovima „asocijativne faze“ od 1960. do 1980, a 1985. počinje sa pravim varijacijama na temu vizantijske umetnosti i do kraja 1990. godine nastaje tridesetak dela nove „vizantijske faze“.[3]

Opus slikara Milana Konjovića
Slika pejzaže, portrete, kompozicije, mrtvu prirodu. Većinu motiva uzima iz svog rodnog kraja Bačke.[4][5][6][7] Za Konjovićevo stvaralaštvo Miodrag B. Protić je rekao:`... spoljna stvarnost za njega je unutrašnji doživljaj. Sve objektivne činjenice, sve teme koje slika boji izrazito ličnim osećanjem sveta i života.`[8]

Opus slikara Milana Konjovića je preko 6000 radova: ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija, skica za kostime, vitraža, mozaika i grafika. Stvorio je lični prepoznatljivi stil ekspresionističkog temperamenta. Doživio je punu afirmaciju na 294 samostalne i 693 kolektivne izložbe u Jugoslaviji, Srbiji i brojnim centrima Evrope (Prag, Budimpešta, Beč, London, Amsterdam, Rim, Pariz, Atina, Moskva) i sveta (Sao Paulo, Njujork, San Francisko...).[9] U Somboru, umetnikovom rodnom gradu, od 1966. godine otvorena je „Galerija Milan Konjović“ u kojoj se trenutno nalazi više od 1060 dela.[10]

Članstvo u značajnim institucijama
Milan Konjović je bio član Vojvođanske akademije nauka i umetnosti u Novom Sadu, dopisni član Jugoslavenske akademije nauka i umetnosti u Zagrebu (od 1986) i član Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu. Umro je u Somboru 20. oktobra 1993. godine.[11]

Nagrade
Dobitnik je više značajnih nagrada.[11]

Nagrada AVNOJ 1988. godine
Sedmojulska nagrada Srbije, 1959.
Nagrada za životno delo Srbije, 1962.
Nagrada oslobođenja Vojvodine, 1975.
Orden rada 1. reda 1958.
Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom


monografija katalog katalozi ...

Миле Грозданић је рођен 1942. у месту Понори - Оточац, Хрватска. Живи у Београду од 1954. године. По завршетку Средње графичке школе у Београду 1961, одсек за ручни слог, запослио се у Издавачком заводу `Југославија` 1964. као технички уредник. Радио је на пословима уређивања и реализације различитих издања у уметничкој, копродукционој и туристичкој редакцији.
Године 1967. уписује студије графике на Академији за ликовне уметности у Београду, где је дипломирао 1972. године. Наставио је усавршавање на Факултету ликовних уметности у Београду, где је успешно завршио последипломске студије 1974. године.
Радећи у Вишој педагошкој школи у Београду од 1978. у звању професора, на смеру за графичке уреднике, стечена знања и искуство преносио је бројним генерацијама. Професорски позив у звању доцента наставља на Факултету ликовних уметности у Београду 1987, где предаје графику и цртање. Године 1990. на истом факултету постаје ванредни, а од 1995. редовни професор.
На тек основаном Факултету ликовних умјетности на Цетињу 1988. формира смер за графички дизајн и предаје графику књиге, технолошку обраду књиге и цртање. Члан је УЛУС-а од 1973, а УЛУЦГ-а од 1997. године.
Као ликовни стваралац, самостално или групно, представљао је Југославију, односно Србију и Црну Гору, на репрезентативним изложбама у земљи и иностранству.

tags:
mixed media slobodan masic casopis rok avangarda apstraktno slikarstvo srpsko slikarstvo xx veka miodrag b. protic neoavangarda gorgona slavko matkovic konceptualna umetnost katalin ladik vojvođanska avangarda fluxus fluksus put do knjige istorija knjige stamparstvo enciklopedija stamparstva estetika knjige