pregleda

FOVISTI - ruska monografija (kao NOVO)


Cena:
2.990 din
Želi ovaj predmet: 5
Stanje: Polovan bez oštećenja
Garancija: Ne
Isporuka: BEX
Pošta
DExpress
Post Express
Lično preuzimanje
Plaćanje: Tekući račun (pre slanja)
PostNet (pre slanja)
Ostalo (pre slanja)
Pouzećem
Lično
Grad: Novi Sad,
Novi Sad
Prodavac

H.C.E (4862)

PREMIUM član
Član je postao Premium jer:
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.

100% pozitivnih ocena

Pozitivne: 8179

  Pošalji poruku

Svi predmeti člana


Kupindo zaštita

Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Ruski
Autor: Strani

Fovizam

kao nova



Fovizam je umetnička grupa osnovana 1905. u Parizu. Fovizam je bila prva umetnička revolucija u 20. veku. Ime se odnosilo na malu grupu istomišljenika slikara Anrija Matisa, Morisa Vlamnika i Andre Derena koji su u 1905. godine izlagali u Pariskom jesenjem salonu. Jedan novinski kritičar koristi izraz „Les Fauves“ (u prevodu „divlje zveri“) za ove umetnike (kao ironično podrugivanje), koji tada postaje ime cele grupe.


Čering kros bridž, London 1906. godine delo Andre Derena
Glavno obeležje fovističke umetnosti je žestina boja i deformacija figura. Na slikama umetnika ove grupe je očigledna i intencionalna odsutnost zakona linearne perspektive. To je uzrokovalo veliki skandal zbog kojeg su i dobili ime „divlje zveri“ (franc. fauves). Fovizam nije bila povezana umetnička grupa. Ti umetnici su samo jednom izlagali zajedno. Njihova umetnost će kasnije imati uticaj na nemački ekspresionizam.

Fovisti nisu imali neku posebnu zaleđinu u vidu teorije, stoga fovizam nastaje i razvija se kao negacija i reakcija na impresionizam i naturalizam. Umetnost Pola Gogena, Žorža Seraa i Vinsenta van Goga, takođe igra značajnu ulogu. Od van Goga preuzimaju snagu kolorita, a od Gogena plošnost kompozicije. Od Seraa preuzimaju racionalnost aranžmana kompozicije, a od Edvarda Munka snagu izražajnosti, ekspresije. Kao rezultat utisak je upečatljiv kolorit, preko upotrebe žarkih i čistih boja direktno iz tube, pojednostavljenje kompozicije i odricanje modelacije formi, kao i naglašavanje ličnog spontanog izraza.

Dok je publika relativno malo znala o Sezanu i Van Gogu kao revolucionarima, nije mogla ignorisati prisustvo ove grupe mladih slikara, koji su u Parizu izazvali senzaciju svojim grupnim izložbama, pamfletima i drugim oblicima samopromocije. Zapravo, fovisti su nastojali da deluju prema imenu koje su dobili. Međutim, u periodu od samo sedam godina oni su izgubili svoju prvobitnu snagu i smatrani su prilično smirenim u odnosu na nove pokrete koji su u međuvremenu nastajali. Fovizam je uglavnom emocionalni pokret koji teži da stigne do emocionalne „suštine“ predmeta na račun spoljašnjeg izgleda. Karakteristike njihovog izraza su dekorativnost, živost, ali i žestina boje, spontanost i intuicija.

Boja, blještavilo i sugestivna rafiniranost, koju srećemo u delima Anrija Matisa zvaničnog vođe grupe, su pod uticajem persijske i blisko-istočne umetnosti. Grupa kao celina, bila je pod sličnim uticajima i često je tragala za uzorima u muzejima, gde su bili izloženi eksponati grupnog umetničkog izražavanja, starijih, ali i geografski prilično udaljenih civilizacija. Inspirisali su se vizantijskom umetnošću, umetnošću koptskih hrišćana, arhajskim grčkim umetnicima, kao i umetnošću afričkih plemena, plemena Okeanije i američkih Indijanaca. Izvor Matisove inspiracije bile su afričke maske i skulpture, pa lica njegovih figura odlikuje bezličnost i ukočenost maski. Iza tog efekta bezličnosti izvire neka misterija ili pretnja, zasnovana na enigmatičnim kvalitetima stranog izraza.

Uprkos jakim, vibrantnim bojama koje obično koriste ekspresionisti, slikari Matis, Utrilo, Deren i Amedeo Modiljani, često grade prijatne dekorativne strukture kojima nastavljaju dugu tradiciju „klasične“ uzdržanosti francuskog i italijanskog slikarstva. S druge strane, Žorž Ruo je izuzetak u francuskom ekspresionizmu, jer je njegovo delo mnogo dramatičnije, poput nemačkog ekspresionizma. Njegovo slikarstvo žestoko izražava reakcije na hipokriziju materijalizma njegovog doba, kroz omiljeno korišćenje debelih naslaga crvenog i crnog. Njegove slike Hrista su simboli nehumanosti čoveka prema čoveku, a portreti sudija otkrivaju zločin i korupciju koji dosežu čak i tamo gde se pretpostavlja da treba da vlada pravda. Ruolovo mišljenje o francuskim liderima, toga doba kroz njegovo slikarstvo nije nimalo laskavo. Slično kao Goja u Španiji inkvizicije, korupcije i izobličenosti u redovima monarhije, Ruol ne ostavlja prostor za kompromis sa tadašnjim francuskim društvom.

Poznati umetnici koji su pripadali fovizmu[uredi]
Anri Matis
Andre Deren
Alber Marke
Anri-Šarl Managen
Žorž Ruo
Žorž Brak (delom)
Žan Pi
Lui Valta
Kes van Dongen
Moris Vlamenk
Oton Frijez
Raul Difi
Haim Sutim
Šarl Kamoan
Nadežda Petrović

Skuplje knjige možete platiti na rate.



Poštarina za knjige je u proseku 133-144 dinara, u slučaju da izaberete opciju plaćanje pre slanja i slanje preko pošte.

Novi Sad lično preuzimanje ili svaki dan ili jednom nedeljno.

Našu kompletnu ponudu možete videti preko linka
https://www.kupindo.com/Clan/H.C.E/SpisakPredmeta
ukoliko tražite još neki naslov koji ne možete da nađete pošaljite nam poruku možda ga imamo u magacinu
Pogledajte i našu ponudu na limundu https://www.limundo.com/Clan/H.C.E/SpisakAukcija
Slobodno pitajte šta vas zanima preko poruka. Preuzimanje moguce u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici uz prethodni dogovor. (Većina knjiga je u Sremskoj Mitrovici, manji broj u Novom Sadu, tako da se najavite nekoliko dana ranije u slucaju ličnog preuzimanja, da bi knjige bile donete, a ako Vam hitno treba neka knjiga za danas ili sutra, obavezno proverite prvo preko poruke da li je u magacinu da ne bi doslo do neprijatnosti). U krajnjem slučaju mogu biti poslate i poštom u Novi Sad i stižu za jedan dan.

U Novom Sadu lično preuzimanje na Grbavici ili u centru po dogovoru.
Slanje nakon uplate na račun u Erste banci (ukoliko ne želite da plaćate po preuzimanju). Poštarina za jednu knjigu je uglavnom oko 133-180 din. Slanje vise knjiga u paketu tezem od 2 kg 290-305 din.

INOSTRANSTVO: Šaljem po dogovoru, ili po prijateljima ili autobusom, ili poštom. U Beč idem jednom godišnje pa knjige mogu doneti lično.

Ukoliko kupujete više od jedne knjige javite se porukom možda Vam mogu dati određeni popust na neke naslove.

Sve knjige su detaljno uslikane, ako Vas još nešto interesuje slobodno pitajte porukom. Reklamacije primamo samo ukoliko nam prvo pošaljete knjigu nazad da vidim u čemu je problem pa nakon toga vraćamo novac. Jednom smo prevareni od strane člana koji nam je vratio potpuno drugu knjigu od one koju smo mu mi poslali, tako da više ne vraćamo novac pre nego što vidimo da li se radi o našoj knjizi.
Ukoliko Vam neka pošiljka ne stigne za dva ili tri dana, odmah nas kontaktirajte za broj pošiljke kako bi videli u čemu je problem. Ne čekajte da prođe više vremena, pogotovo ako ste iz inostranstva, jer nakon određenog vremena pošiljke se vraćaju pošiljaocu, tako da bi morali da platimo troškove povratka i ponovnog slanja. Potvrde o slanju čuvamo do 10 dana. U 99% slučajeva sve prolazi glatko, ali nikad se ne zna.

ukoliko uvažimo vašu reklamaciju ne snosimo troškove poštarine

Predmet: 60216649
Fovizam

kao nova



Fovizam je umetnička grupa osnovana 1905. u Parizu. Fovizam je bila prva umetnička revolucija u 20. veku. Ime se odnosilo na malu grupu istomišljenika slikara Anrija Matisa, Morisa Vlamnika i Andre Derena koji su u 1905. godine izlagali u Pariskom jesenjem salonu. Jedan novinski kritičar koristi izraz „Les Fauves“ (u prevodu „divlje zveri“) za ove umetnike (kao ironično podrugivanje), koji tada postaje ime cele grupe.


Čering kros bridž, London 1906. godine delo Andre Derena
Glavno obeležje fovističke umetnosti je žestina boja i deformacija figura. Na slikama umetnika ove grupe je očigledna i intencionalna odsutnost zakona linearne perspektive. To je uzrokovalo veliki skandal zbog kojeg su i dobili ime „divlje zveri“ (franc. fauves). Fovizam nije bila povezana umetnička grupa. Ti umetnici su samo jednom izlagali zajedno. Njihova umetnost će kasnije imati uticaj na nemački ekspresionizam.

Fovisti nisu imali neku posebnu zaleđinu u vidu teorije, stoga fovizam nastaje i razvija se kao negacija i reakcija na impresionizam i naturalizam. Umetnost Pola Gogena, Žorža Seraa i Vinsenta van Goga, takođe igra značajnu ulogu. Od van Goga preuzimaju snagu kolorita, a od Gogena plošnost kompozicije. Od Seraa preuzimaju racionalnost aranžmana kompozicije, a od Edvarda Munka snagu izražajnosti, ekspresije. Kao rezultat utisak je upečatljiv kolorit, preko upotrebe žarkih i čistih boja direktno iz tube, pojednostavljenje kompozicije i odricanje modelacije formi, kao i naglašavanje ličnog spontanog izraza.

Dok je publika relativno malo znala o Sezanu i Van Gogu kao revolucionarima, nije mogla ignorisati prisustvo ove grupe mladih slikara, koji su u Parizu izazvali senzaciju svojim grupnim izložbama, pamfletima i drugim oblicima samopromocije. Zapravo, fovisti su nastojali da deluju prema imenu koje su dobili. Međutim, u periodu od samo sedam godina oni su izgubili svoju prvobitnu snagu i smatrani su prilično smirenim u odnosu na nove pokrete koji su u međuvremenu nastajali. Fovizam je uglavnom emocionalni pokret koji teži da stigne do emocionalne „suštine“ predmeta na račun spoljašnjeg izgleda. Karakteristike njihovog izraza su dekorativnost, živost, ali i žestina boje, spontanost i intuicija.

Boja, blještavilo i sugestivna rafiniranost, koju srećemo u delima Anrija Matisa zvaničnog vođe grupe, su pod uticajem persijske i blisko-istočne umetnosti. Grupa kao celina, bila je pod sličnim uticajima i često je tragala za uzorima u muzejima, gde su bili izloženi eksponati grupnog umetničkog izražavanja, starijih, ali i geografski prilično udaljenih civilizacija. Inspirisali su se vizantijskom umetnošću, umetnošću koptskih hrišćana, arhajskim grčkim umetnicima, kao i umetnošću afričkih plemena, plemena Okeanije i američkih Indijanaca. Izvor Matisove inspiracije bile su afričke maske i skulpture, pa lica njegovih figura odlikuje bezličnost i ukočenost maski. Iza tog efekta bezličnosti izvire neka misterija ili pretnja, zasnovana na enigmatičnim kvalitetima stranog izraza.

Uprkos jakim, vibrantnim bojama koje obično koriste ekspresionisti, slikari Matis, Utrilo, Deren i Amedeo Modiljani, često grade prijatne dekorativne strukture kojima nastavljaju dugu tradiciju „klasične“ uzdržanosti francuskog i italijanskog slikarstva. S druge strane, Žorž Ruo je izuzetak u francuskom ekspresionizmu, jer je njegovo delo mnogo dramatičnije, poput nemačkog ekspresionizma. Njegovo slikarstvo žestoko izražava reakcije na hipokriziju materijalizma njegovog doba, kroz omiljeno korišćenje debelih naslaga crvenog i crnog. Njegove slike Hrista su simboli nehumanosti čoveka prema čoveku, a portreti sudija otkrivaju zločin i korupciju koji dosežu čak i tamo gde se pretpostavlja da treba da vlada pravda. Ruolovo mišljenje o francuskim liderima, toga doba kroz njegovo slikarstvo nije nimalo laskavo. Slično kao Goja u Španiji inkvizicije, korupcije i izobličenosti u redovima monarhije, Ruol ne ostavlja prostor za kompromis sa tadašnjim francuskim društvom.

Poznati umetnici koji su pripadali fovizmu[uredi]
Anri Matis
Andre Deren
Alber Marke
Anri-Šarl Managen
Žorž Ruo
Žorž Brak (delom)
Žan Pi
Lui Valta
Kes van Dongen
Moris Vlamenk
Oton Frijez
Raul Difi
Haim Sutim
Šarl Kamoan
Nadežda Petrović
60216649 FOVISTI - ruska monografija (kao NOVO)

LimundoGrad koristi kolačiće u statističke i marketinške svrhe. Nastavkom korišćenja sajta smatramo da ste pristali na upotrebu kolačića. Više informacija.