Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2009.
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Projektizam: Mentalističko stvaralaštvo 1954-2006. / Vladan Radovanović


Beograd 2009. Tvrd povez, bogato ilustrovano, veliki format, 235 strana.
Knjiga je nekorišćena (nova).
Ods1



„...Ovakva otvorenost i plurispacijalnost Radovanovićeve poezije i stvaralaštva, koja se ne može svrstati ni u jednu konvencionalnu kategoriju, predstavljaju istovremeno i šansu i rizik: šansu, jer se ovde teorijski i praktično izlazi izvan tradicionalnih i prividno prirodnih granica između rodova, područja, problema i kognitivnih operacija; rizik, jer većina kritičara i recipijenata očekuje upravo ovakva obeležja, nastala tokom razvoja kulture, a previđa sve... međuprostore. Onaj, pak, za koga je svaka jednoznačnost tranzistorna, svaki skup reči srodnih po značenju — konstruщija, a svaka inovacija samo jedan trenutak kognitivne samoorganizacije, taj bi trebalo da otkrije Radovanovića kao pionira estetskog istraživanja u najširem smislu te reči!“
(Siegfried J. Schmidt, „Vocovisual`, Vladan Radovanović Story of `O` ehperimentelle texte no. 9, Siegen 1986)


„Radovanovićeva rana kreativnost je samonikla, neponovljiva i teško uporediva, jer on svoje subjektivno stanje svesti `unosi` u svest drugih i tamo se ono `oprirodi`. Radovanović je majstor da i od tautoloških premisa načini kreativni `zaključak`, odnosno da stvori logizam koji prevazilazi svaku tautološku bezizlaznost i izvede, često neočekivano, čak novu oblast svesti i doživljaja.”
(Kosta Bogdanović, „Prilog istraživanju poetike mentalnog u delu Vladana Radovanovića“, Vladan — sintezijska umetnost, Narodni muzej Kragujevac, Kragujevac, 2005)


„Pričinjavanja su protokonceptualistički umetnički rad. Formalno posmatrano, ona su po autorefleksivnim efektima-aspektima između pojma umetnosti koncepta (Concept Art, 1962.) Henryja Flinta i ranih konceptualističkih auto-refleksivnih spisa Art&Languagea (Frame works, 1966-67). Radovanovićeva Pričinjavanja su bliska umetnosti koncepta po tome što rade sa idejom umetničkog dela... , drugim rečima, jezik i, posredno, ideje su materijal Radovanovićevog činjenja.“
(Miško Šuvaković, „Istorijski, konceptualni i strukturalni aspekti Pričinjavanja Vladana Radovanovića“, Asimetrični drugi, Prometej, Novi Sad, 1996)



Vladan Radovanović je rođen u Beogradu, 5.9.1932, Kompoziciju je diplomirao na beogradskoj Muzičkoj akademiji, u klasi prof. Milenka Živković. Učestvovao je u osnivanju Elektronskog studija Radio Beograda, kojim je rukovodio od 1972. do 1999. Godine 1993. predlaže projekat i osniva otvorenu grupu SINTUM.
Stvara na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze. Nezavisno od avangardnih zbivanja u svetu, istraživao je u sličnim smerovima: vokovizuel i projekti (1954), taktilna umetnost (1956), polimedij i radovi s telom (1957), muzika za traku (1960), elektronska muzika (1966), kompjuterska muzika (1976)) kompjuterska grafika (1988). Centralno mesto u njegovoj poetici zauzima SINTEZIJSKA UMETNOST. Napisao je preko 250 teorijskih tekstova o muzici i novijim tendencijama u umetnosti.
Radio je u studijima u Varšavi (1966), Parizu (1969), Utrehtu (1976) i Budimpešti (1987). Održao je 24 samostalne izložbe i performansa u zemlji i inostranstvu. Kompozicije su mu triput predstavljale Jugoslaviju (1969, 1976, 1988) na festivalima Međunarodnog društva za savremenu muziku (SlMC).
Dobio je 10 domaćih i međunarodnih nagrada za muziku (među njima su tri prve nagrade na takmičenjima Jugoslovenska muzika na Radiju, Oktobarska nagrada 1971, II nagrada u Buržu za elektroakustičku muziku 1979, nagrada Gianfranco Zafrani na Prix Italia 1984, I nagrada na Međunarodnoj tribini kompozitora u Beogradu 1998), tri za literaturu (jedna od njih je Nolitova nagrada 1968) i šest za vizuelne umetnosti (među njima su I nagrada Ministarstva kulture za najbolju multimedijalnu izložbu 1992, I nagrada za video u Sao Paolu 1997, Nagrada grada Beograda za najvrednije dostignuće u 2007. i nagrada „Ivan Tabaković” za 2008),
Član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije. Od 2001. je profesor po pozivu na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, Grupa za višemedijsku umetnost. Godine 2005. postao je počasni doktor muzike Univerziteta u Kolumbusu, Ohajo, a 2007, — počasni doktor višemedijske umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.