Godina izdanja: Ostalo
Oblast: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Asimetrični drugi

Miško Šuvaković (autor)

Izdavač: Prometej - Novi Sad



Ostali naslovi iz oblasti: Romani
1996; Broširani povez; latinica; 17 x 24 cm; 360 str.;
Neoavangarda i konceptualna umetnost: asimetrični drugi
Neoavangardom1 se nazivaju ekscesne, eksperimentalne i emancipatorske umetničke prakse koje su nastale:
• kao rekonstrukcije, reciklaže ili revitalizacije specifičnih praksi istorijskih avangardi, posebno dade i konstruktivizma;
• kao konkretne, ali marginalno pozicionirane realizacije velikih modernističkih i avangardističkih tehnoloških, emancipatorskih, političkih i umetničkih utopija; i
• kao uspostavljanje autentičnih kritičkih, ekscesnih, eksperimentalnih i emancipatorskih umetničkih praksi u hladnoratovskoj klimi dominirajućeg visokog modernizma.
Istorijske avangarde2 su, s jedne strane, bile prethodnica ili pokretačka paradigma uspostavljanja modernističke kulture, a, s druge strane, kritika tradicionalizacije modernizma unutar buržoaske umerene i stabilne modernosti, ali i kanonizovane autonomije umetnosti. Naprotiv, neoavangarde više nemaju status prethodnice ili pokretačke paradigme u odnosu na modernu, već imaju karakter korektivne, alternativne, kritičke ili subverzivne prakse unutar dominantnog visokog modernizma poznog i postindustrijskog društva. Paradigme neoavangarde se, zato, ne mogu jednostavno identifikovati kao avangarda iz druge ruke,3 već se moraju interpretativno preispitivati kao izvođenja različitih kritičkih, emancipatorskih, stvaralačkih, proizvodnih ili bihejvioralnih mogućnosti u umetnosti i kulturi visokog hegemonog modernizma. Neke neoavangardne pojave u svom začetku direktno reinterpretiraju i recikliraju prakse istorijskih avangardi. Neke druge neoavangarde započinju u samoj kritičnoj aktuelnosti dominacija i hegemonije visokog modernizma, na primer umetnost posle enformela, američka neodada, fluksus, hepening i protokonceptualizmi. Međutim, ono što neku umetničku praksu ili neko delo na očigledan način identifikuje kao neoavangardno jeste kritički odnos prema tada aktuelnoj visokomodernističkoj pozno ili postindustrijskoj kulturi i njenim hijerarhijskim modelima strukture kulturnih autonomnih identiteta, statusa, funkcija i pozicija umetničke prakse.
Vojvođanske neoavangardne grupe: zrenjaninski i novosadski tekstualisti, grupe Januar i Februar, grupa Bosch+Bosch, grupa Kô d i grupa ($delovale su u rasponu od tekstualnog eksperimenta do procesualne i konceptualne umetnosti na prelazu šezdesetih (1969–1970) u sedamdesete (1971–1973) godine.
N.S.O.