ISBN: Ostalo
Oblast: Dizajn
Autor: Domaći
Godina izdanja: K56
Jezik: Srpski

U dobrom stanju!

Muzej Africke Umetnosti
Zbirka Vede i Dr Zdravka Pecara

Dvojezicno izdanje: Srp - Eng

Autor: Tijana Jovanović
Godina: 1990
Jezik: Srpski/Engleski


Ašanti ili Asante su jedna od najvećih etničkih grupa u Africi. Ašanti govore jednim od dijalekata akanskog jezika. Pre evropske kolonizacije, Konfederacija Ašanti bila je jedna od vodećih država u Africi, pogotovo u periodu od 1670. do 1900. godine. Ašanti su svoju moć temeljili na zalihama zlata na području pod svojom kontrolom.

Teritorija bivšeg Kraljevstva Ašanti je sada deo nezavisne države Gane. Narod Ašanti i danas poštuje naslednika ašantijskog prestola kao nominalnog kralja.

Kraljevstvo Ašanti prostiralo se predelima koji danas pripadaju savremenoj Gani. Stanovništvo drevne države Gane je migracijama prema jugoistoku dospelo u oblasti oko Gvinejskog zaliva gde se stopilo sa starosedeocima. U 17. veku upravo u ovim oblastima nastaje kraljevstvo Ašanti. U današnjnoj Gani žive dve različite etničke grupe, od kojih je najbrojnija Akan. Ovoj grupi pripada i narod Ašanti, koji je činio osnovu velike federacije Ašanti, tokom 18. i 19. veka dominantne sile u regionu.[1]

Društvena podela
Prema društvenoj podeli, smatra se da svaki pojedinac dobija sa majčine strane krv i telo, kroz ženski princip koji određuje pripadnost klanu ("abusua"). Postoji osam klanova među Akan narodima, od kojih svaki ima totemsku životinju. Sa očeve strane, dete dobija karakter i duhovnu srž: muški princip naziva se "ntoro", a istoimene grupe predstavljaju patrilinearni pandan klanu. Ovih grupa, koje se pružaju širom Akan teritorija, ima dvanaestak. Svaka ntoro grupa ima mitskog pretka oličenog u životinji koja predstavlja tabu za njene pripadnike. Takođe se veruje da su određene crte karaktera svojsvo svake grupe. Nasleđivanje materijalnih dobara, ali i položaja i titula, bilo je regulisano matrilinearno.[1]

Zlatna stolica

Zlatna stolica, 1935.
Ašanti zastupaju animističko shvatanje sveta i pored vrhovnog bića Njame (Nyame) poštuju i druge bogove i brojne duhove prirode koji mogu uticati na život čoveka. Kult predaka je naglašen, mada Ašanti za razliku od većine zapadnoafričkih naroda ne izrađuju figure predaka od drveta, već umesto njih poštuju „Zlatnu stolicu” kao vrhovni simbol društva.[2] Sam temelj Ašanti države povezan je sa ovim ritualnim predmetom. Po legendi, osvivač Ašanti naroda, Osei Tutu je sedeo ispod drveta tokom snažne oluje kada je sa neba koje je blještalo od munja polako se spustila stolica od zlata, koja je pripadala bogu Njami, i došla mu na kolena. Sveštenik Okomfo Anokje je interpretirao stolicu kao duh (suštinu) Ašanti naroda i postala je simbol ujedinjenja i vitalnosti kraljevstva. Zlato se poistovećivalo sa dušom, suštinu sunca i simbolizuje životnu silu. Takođe, zlato se povezivalo i sa izdržljivosti i životom (sunce, za razliku od meseca, nikad ne „umire”). Stolica je bila tako sveta da nikad nije smela da dodirne zemlju i kada je izlagana tokom ceremonija, morala je biti na svojoj stolici.[3] U vreme sukoba između Ašantija i Britanaca, stolica je čuvana u strogoj tajnosti, ali je uprkos svim merama zaštite bila otkrivena i opljačkana, što je izazvalo opštu žalost naroda Ašanti. Nešto kasnije Britanci su obnovili Zlatnu stolicu i smestili je u palatu u Kumasiju, gde se i danas nalazi...