Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski

Dejan Čavić - Predstava pozorišta


Izdavač: Albatros plus
Godina izdanja: 2011.
povez: Tvrd
Pismo: latinica;
Format: 21 CM;
Broj strana: 208.


Knjiga je NOVA.


Knjiga „Predstava pozorišta“ našeg istaknutog glumca – po mnogo čemu predstavlja autenticno kazivanje o fenomenu pozorišne umetnosti koji se u najvećoj meri odnosi na slavnu povest Ateljea 212, kao i njegovih vrsnih aktera koji su ostavili neizbrisiv trag u našoj nacionalnoj kulturi. Kroz ovu zanimljivu i lično intoniranu ispovest – poput slike u pokretu defiluju uspešno portretisani likovi Mire Trailović, nezaboravnih Zorana Radmilovića i Danila Bate Stojkovića, ali i Mire Banjac i Vlastimira Đuze Stojiljkovića i dr.

Dejan Čavić, „izvrstan glumac sa rediteljskim i prevodilačkim iskustvom, posvećen gledalac“, autor jedinstvene knjige „Upotreba glasa“, ovom prilikom prati predstavu pozorišta, u pozorištu i van pozorišta, pozorišne predstave u vremenskom rasponu od 1950. do 2010. godine, oslikava zemlje, mesta i ličnosti – izmedju ostalih i Rašu Plaovića, Huga Klajna, Mešu Selimovića ...
Ma koliko u izvesnoj meri protkan elementima autobiografske egzaltacije – spis Dejana Čavića predstavlja upečatljivo svedočanstvo o estetskom heroizmu jednog vremena u kojem je srpski teatar, blagodareći visokim umetnickim dometima – dostojno predstavljen svetu kao vrednost prvoga reda i utoliko s pravom zavredjuje naše duboko poštovanje ...


Dejan Čavić nedavno je objavio u “Albatrosu plus” (Beograd, 2011) knjigu svojih pozorišnih iskustava „Predstava pozorišta“. Kao čovek sa dve diplome, anglistike i pozorišne glume, a i ozbiljnog životnog i pozorišnog iskustva, s pravom je smatrao da su njegova sećanja vredna da budu zabeležena. Jezik je brusio kao glumac i prevodilac, tako da mu je knjiga kristalno jasna.
Dejan Čavić je čovek Ateljea 212 za njegovih najbitnijih sezona. Odigrao je u njemu niz rola, a uskakao je i u poslove čelnih ljudi A212 i njegovog čeda Bitefa. Te organizacione poslove radio je savesno i požrtvovano, a hladnokrvno. Dakle, delovalo je da ih radi racionalno, a zapravo je bio izraz ljubavi prema misiji A212.
Mnoge sezone proveli smo zajedno u Ateljeu 212. Koliko su mu zapisi dragoceni govori i činjenica da, iako smo živeli zajedno našu pozorišnu svakodnevicu, mnogo što šta nisam znao da se desilo. A imam utisak da je Dejan Čavić veoma istinoljubiv, te da je njegova knjiga dragocena pozorišna građa.
No, nije reč samo o činjenicama. Dejan se potrudio da o svojim kolegama ispiše portrete sa ambicijom da ostanu kao konačna analiza njihovih glumačkih vrednosti. Takva je, pre svega, sjajna paralela glumačkog dara Zorana Radmilovića i Danila Stojkovića.
Pravo je otkriće dubinski portret preskromne ličnosti reditelja Zorana Ratkovića kojim je dokazao da je daleko vredniji nego što ga imaju u svesti preživeli savremenici. Uspomene na njegove slavne profesore Josipa Kulundžića, Rašu Plaovića i Huga Klajna spadaju među najbolje stanice o ovim časnim starinama.
Dirljivi su završni akcenti Dejanove knjige u kojoj ostavlja trag i oduševljenje što je igrom slučaja na svom početku statirao na istoj pozornici kad je Dobrica Milutinović u „Gorskom vijencu“ odigrao svoju poslednju ulogu. Kad je Čavić izvan scene objasnio slavnom doajenu ko je i šta je, rekavši: „Završio sam glumu kod čika Raše“, stari mudrac je dodao: „Nisi ti završio, ti si tek počeo“.