Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

monografija Lazara Vozarevića
AUTOR: ZORAN MARKUŠ
TVRD POVEZ SA OMOTOM, 96 STR. 24 x 18 cm
odlično stanje

Lazar Vozarević, slikar, rođen je 1925. godine u Sremskoj Mitrovici. Školu za primenjene umetnosti u Beogradu upisao je 1941. godine, a 1943. godine Akademiju za likovne umetnosti, koju je završio 1948. godine. Bio je član Jedanaestorice i Decembarske grupe.

Docent na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu postao je 1960. godine. Pored slikarstva, bavio se ilustracijom knjiga i mozaikom.

Umro je 29. marta 1968. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Samostalne izložbe[uredi - уреди | uredi izvor]
1952. Beograd, Galerija ULUS
1953. Pariz, Galerija Saint-Placide
1954. Beograd, Klub književnika
1955. Novi Sad, Galerija Matice srpske; Zagreb, Salon LIKUM; Beograd, Galerija ULUS
1956. Pariz, Galerija Rive Gauche
1957. Beograd, Galerija Grafički kolektiv
1958. Sarajevo, L. Vozarević, S. Bogojević, A. Luković
1959. Beograd, Umetnički paviljon Cvijeta Zuzorić
1960. Njujork, Picasso Club
1961. Sremska Mitrovica, Galerija Srema
1963. Venecija, Galerija Il Traghetto
1964. Beograd, Salon Moderne galerije
1965. Bari, Galerija La Panchetta
1966. Rim, Galerija Scipione
1968. Rim, Galerija Il Cerchio; Brisel, Palais des Beaux-Arts
1969/70. Beograd, Muzej savremene umetnosti
1970. Zagreb, Galerija Forum; Priština, Pokrajinski kulturni centar
1983. Novi Sad, Galerija likovne umetnosti Poklon zbirka Rajka Mamuzića
1989. Sremska Mitrovica, Galerija Lazar Vozarević; Beograd, Galerija ULUS
2003. Novi Sad, Galerija likovne umetnosti Poklon zbirka Rajka Mamuzića


Лазар Возаревић, (Сремска Митровица, 15. јул 1925—Београд, 29. март 1968) био је српски сликар и ликовни педагог, који је на ликовну сцену Србије ступио 1951. године на заједничкој изложби „Једанаесторице“ радовима који су настали под утицајем Сезановог реализма и Пикасове плаве фазе. Поред уљаног сликарства бавио се мозаиком и илустрацијама. После његове смрти у родној Сремској Митровици основана је Галерија „Лазар Возаревић“ у којој је изложен највећи број ликовних дела.

У тражењу сопственог стваралачког идентитета, у младалачкој фази, Лазару Возаревићу узор су били Сазан и Пикасо, што је он јасно исказао излажући први пу своја дела 1951. године. Одређеност својих уметаничких циљева Возаревић је јасно изразио на својој првој самосталној изложби (55 слика у Галерији УЛУС, 1952), за коју је у предговору свог каталога написао:[4]

„ Данас се уметност све више приближава једној великој истини - истини науке, изражава се средствима ликовне уметности а као наука решава...и онај сложени однос подсвесног и свесног. Многи хвале наше фреске, а у исто време придржавају се ригорозно конзервативног сликарског израза не сватајући да је блискост савременог сликарства и фресака баш у језику. ”
Као што је критика била сложна да је његова прва самостална изложба, после Лубардине изложбе била, најрадикалнији покушај у тражењу свог изразаи самосвојности мимо признатих и прихваћених токова, тако је и Лазаров кубистички период био изложен бројним тврдњама да је то само опонашање Пикаса.

Сликање изван форме Возаревић је први пут приказао 1961. на Првом тријеналу ликовне уметности - у фази увођеђења фигуре у слику, сједињавањем форме и његове материје., са циљем да дође до праматерије од које је настала форма. Тако је Лазар у фази енформела; имао циљ да затекне Бога у фази креативне неодлучности пред материјом.

Иако енформелистички поступак, искључује појам лепоте, јер лепота не егзистира без форме, Лазареви енформели су пуни емоције. Тајна те Лазарове различитости, у односу на западњачке енформелисте, је у томе; што је он у вези са византијским наслеђем, са иконописањем обоженим додиром Творца..

Током 1963. године Лазар је у своје византијско-златне подлоге и мркоцрвене просјаје увео металне полулопте разних пречника у геометријској представи. Ове пулије, како је Лазар називао тапетарске закивке разних величина, које је забадао у слику. Он је рашчлањивао линију у тачке, закивака, објашњавајући то на овај начин:

„ Рашчлањена (мислећи на линију), она даје тачку. Помоћу те тачке до које сам дошао надокнађујем и добијам линију. Ја у енформел уносим тачку која има пластичан израз, дакле форму. ”
Дела му се налазе у Галерији „Лазар Возаревић“, Сремска Митровица, Музеју савремене уметности у Београду, Музеју града Београда, Уметничкој галерији на Цетињу, Умјетничкој галерији у Сарајеву, Галерији Матице српске у Новом Саду, Галерији поклон-збирке Рајка Мамузића у Новом Саду као и у значајним збиркама у иностранству: David Rockfeller и Paul Flockerman (САД), Guido Tervizan (Италија), Pinakoteka (у Барију, Италија), Vila Lobos (Бразил), и Philipe Baudet (Француска).[5]