Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Oblast: Istorija umetnosti
Jezik: Nemački
Autor: Strani

knjiga je u odličnom stanju ali je papirni omotač od oštećen od premeštanja

tvrd povez sa omotačem

Staatliche Museen Zu Berlin (1981)
tekst na nemačkom

bogato ilustrovano crno-belo i u koloru

Карл Фридрих Шинкел (нем. Karl Friedrich Schinkel; 13. март 1781 — 9. октобар 1841), био је пруски романтички архитекта, урбаниста и сликар који је такође дизајнирао намештај и позоришну сценографију. Шинкел је био најистакнутији представник неокласицизма и неоготике у немачкој архитектури.
Шинкел је рођен у Нојрупину у пруској грофовији Бранденбург. Оца је изгубио као шестогодишњак у градском пожару. Након студијског пута у Италију 1805. године почео је да зарађује као сликар. Године 1816, уредио је сцену за Моцартову оперу Чаробна фрула; Упознавши сликарство Каспара Давида Фридриха 1810. године у Берлину одлучио је да се посвети архитектури. Након Наполеоновог пораза, Шинкел је надгледао Пруску комисију за изградњу, где је утицао на обликовање, тада још увек неугледног Берлина, али и друге пројекте.
Од 1808. до 1817. године Шинкел је обновио Дворац Розенау у Кобургу, у новом неоготичком стилу.[2]
Шинкелов стил у архитектури је више инспирисан старогрчком, него староримском архитектуром. Због тога се сматра творцем старогрчког истористичког стила. Његове најславније грађевине су већином у Берлину, као: Ноје Вахе (1816—1818), Концертна дворана у Берлину (1819—1821) и Стари музеј у Берлину, (1823—1830).
Касније се потпуно удаљио од неокласицизма и посветио неоготичкој обнови, што се види на његовој цркви Фридрихвердер (1824—1831). Шинкелова Бауакадемија (1832—1836), његова нојиновативнија грађевина, надишла је историцистичке конвенције и ушла у сферу „модернистичке“ архитектуре чистих линија, која ће постати доминантна у Немачкој тек почетком 20. века.

Нажалост, није успео да оствари свој потенцијал до краја, представљен бројним скицама, што због француске окупације, што због своје преране смрти.

INHALT : Einleitung: Schinkel (P. H. Feist). -- Ausbildung, Lehrer, Vorbild (H. Büttner, L. Riedel, G. Riemann). -- Sdiinkel und Friedrich Gilly (G. Riemann). -- Das Frühwerk (H. Giersberg, G. Riemann). -- Das Erlebnis Italien (G. Riemann). -- Das Napoleonische Jahrzehnt. -- Arbeiten für das Diorama. -- Landschaft und Romantik. -- Das Luisen-Mausoleum. -- (G. Bartoschek, G. Riemann, U. Riemann-Reyher) -- Entwürfe zu Bühnenbildern (G. Riemann). -- Der Baumeister Berlins. -- Unter den Linden und Lustgarten. -- Kirchen in Entwurf und Ausführung. -- Denkmäler. -- Zweckbauten. -- (K.-R. Biermann, C. Heese, P. Prohl, G. Riemann) -- Das Schauspielhaus auf dem Gendarmenmarkt (C. Heese). -- Das Museum am Lustgarten (G. Riemann). -- Die Aufstellung der antiken Skulpturen im Alten Museum (G. Heres). -- Zur Vorgeschichte und Einrichtung der Gemäldegalerie im Alten Museum (G. Eckardt). -- Die Allgemeine Bauschule (S. Badstübner-Gröger) -- Die Nikolaikirche in Potsdam (H. Giersberg). -- Das Schloß Charlottenhof und die Römischen Bäder in Potsdam (R. Möller/Innenräume; Ff. Schönemann/Bauten). -- Tätigkeit für das Königshaus (G. Bartoschek, H. Drescher, B. Göres, G. Riemann, A. Schendel) -- Entwürfe und Ausführung von Möbeln und anderem Kunsthandwerk (B. Göres). -- Schinkel, Beuth und die Gewerbeförderung in Preußen. -- Vorbilder für Fabrikanten und Handwerker. -- Aufnahme historischer Techniken. -- Reproduktion und Imitation. -- Die neue Technik des Zinkgusses. -- Neubelebung des Berliner Bronzegusses. -- Der Goldschmied George Hossauer. -- Die Tonwarenfabrik von Tobias Feilner -- (A. Wesenberg). -- Bauten in Stadt und Land (E. Badstübner, H. Giersberg, G. Riemann, A. Schendel, G. Wiederanders, H. Woiterkowska-Haber). -- Reise durch England, Schottland, Wales -- (G. Riemann). -- Die `Erhaltung der Vaterländischen Altertümer` (E. Badstübner, P. Findeisen). -- Das Architektonische Lehrbuch (C. Heese). -- Späte Utopien (G. Bartoschek, H. Drescher, G. Eckardt, G. Riemann, U. Riemann-Reyher, D. Rößler). -- Beiträge -- M. Lammert, Gesichtspunkte der Architekturentwicklung am Ende des 18. Jahrhunderts in Berlin im Hinblick auf K. F. Schinkels Tätigkeit -- G.-H. Zuchold, Bemerkungen zu Schinkels Verhältnis zur Kunst der Antike. -- M. Knuth, Schinkel und Rauch. -- C. Hoffmeister, Schinkel und die englische industrielle Revolution. -- P. Goralczyk, Zum Wiederaufbau und zur Pflege der Bauwerke Schinkels in der DDR. -- Daten -- Zu Leben und Werk (G. Riemann) -- Zur Zeit (A. Wesenberg). -- Schinkel-Bibliographie (G. Riemann)