ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2008
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

Zivko Brkovic - Sumanovic umetnik i ludilo

Sava Sumanovic

Izdavac : Publisher 2008, 157 strana

POLICA 7

Knjiga Živka Brkovića, „Šumanović – umetnik i ludilo” bavi se likom i delom jednog od naših najvećih slikara na, najblaže rečeno, kontroverzan način. Autor u knjizi dokazuje kako je teška progresivna psihička bolest presudno uticala na snažan stvaralački zanos i variranje u kvalitetu slika Save Šumanovića.

Analizirajući pisma koja je Šumanović slao porodici i prijateljima, pre svega pesniku Rastku Petroviću, Brković je utvrdio da je čuveni umetnik iz Šida patio od teškog Edipovog kompleksa i paranoje. U našoj stručnoj javnosti, ova knjiga je naišla na žestok otpor.

Po Brkoviću, najočigledniji primeri Šumanovićevog ludila mogu se naći u njegovim pismima prijatelju Rastku Petroviću. Od izjava velikog poštovanja i ljubavi („Rastko, suviše je boli oko mene, nesreća iskače iz mene… ja vas ljubim, ljubim vaše ruke koje voljah”), do otvorene mržnje i gneva („Mora da vas je rodila kobila a ne žena… đubre jedno, doći ćete vi mojih šaka kad-tad…smradu mog života lopove mojih godina”).

– Postoje dve vrste paranoičnih umetnika. Oni koji u nastupu bolesti ne rade ništa, praktično vegetiraju, i oni koji rade neumorno. Šumanović je spadao u ovu drugu grupu – govori Brković. Međutim, Brković tvrdi da je stvaralaštvo u trenucima psihoze kod Šumanovića znatno slabijeg kvaliteta, a Brković taj period Šumanovićevog rada naziva „infantilističkim periodom.

Pored paranoje, Brković u knjizi opisuje i druge psihičke probleme, kao što je hipohondrija, preosetljivost na kritike, sklonost ka proricanju (Šumanović je „predvideo” godinu ubistva kralja Aleksandra i godinu sopstvene smrti), konflikti sa okolinom i samooptuživanje.

Psihoanalitički pristup analizi dela Save Šumanovića podržali su u recenzijama Nikola Milošević, Ješa Denegri i Žarko Trebješanin, ali, Brković ističe da je za domaću javnost proučavanje života umetnika i dalje tabu. Posle objavljivanja knjige, ove godine je trebalo da u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, koji je i njen izdavač, bude održana izložba dela i pisama Save Šumanovića. Galerija Save Šumanovića u Šidu odbila je da pozajmi slike, sa objašnjenjem da ne prihvata tu vrstu analize.

– Odbijeni smo pod obrazloženjem da oni neće dozvoliti da od Šumanovića pravimo ludaka. Uopšte, u Srbiji postoji velika sklonost ka idealizaciji umetnika. Sa jednim našim stručnjakom sam razgovarao o tome i on je rekao da je nedopustivo da Šumanović bude blaćen. Kada sam ga pitao kako je moguće da se o Vinsentu Van Gogu zna sve, takoreći i broj cipela koje je nosio, on mi je odgovorio: „Pa, drugo je Van Gog”. A ja smatram da je onda Sava Šumanović, što se nas tiče, na prvom mestu – ističe Brković.

Živko Brković podvlači da nije imao nameru da dovede u pitanje delo velikog umetnika, nego da na svetlost iznese njegovu psihičku borbu koja je do sada bila tabuizirana.

POLICA 7