ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1990
Autor: Domaći
Oblast: Slikarstvo
Jezik: Srpski

Dragan Dragoslav Savić

A - Š delo, 1990.
177 strana, veliki format, kvalitetan papir, zaštitni omot.

Posveta i zaštitni omot u lošijem stanju( zacepljen ).
Sve ostalo odlično.

ČUVENI reporter `Borbe`, ali pre i više od svega sjajan slikar, strasni, veliki karikaturista i ilustrator, Dragan Savić . Idejni tvorac uglednog konkursa novinske karikature `Pjer`, jedan od začetnika stripa u Beogradu i pokretača listova `Ošišani jež` i `Mika miš`, karikaturista čije su radove prenosili `Njujork tajms` i mnogi drugi svetski listovi, autor beogradskog simbola - vrapca od milošte prozvanog Dživdžan, kojeg je pre nekoliko godina branio i na sudu u sporu sa `novokomponovanim` vrapcem... - po svemu tome ostaće upamćen taj `čovek od trostrukog pera`.

Rođen 1923. u Petrovcu na Mlavi, Savić će postati i ostati pravo beogradsko dete, čije detinjstvo i mladost pamte čuburske ulice i kafane. Pritisnuti nemaštinom, majka i ujaci pred rat su ga poslali u Bitolj da uči bogosloviju, ali ni tu se nije pronašao čovek koji je tvrdio da uvek mora da ima više bogova, te se teško mogao pomiriti sa učenjem o jednom i jedinom. `Tako iz bogoslovije odoh u NOB, ratovah i stigoh u umetnost, u život!`, govorio je Savić.
Kad se početkom rata obreo u Tuzli i susreo sa Ismetom Mujezinovićem, Savić je spremno počeo da radi na pripremi divizijskog glasila. Iz lista 15. srpske divizije NOV prelazi u `Borac`, potom u `Jež`, a zatim - zauvek, u `Borbu`. U njoj ga pamte kao obdarenog pripovedača i reportera, nenadmašnog ilustratora, slikara i karikaturistu koji je autentičnom likovnom ekspresijom dopunjavao suvoparni novinarski izraz, dajući svojim tekstovima originalni pečat. Svojevrsna autorska retrospektiva, knjiga `Reč i slika` objavljena krajem proteklog veka, sažima - u slici i reči, gotovo četiri decenije Savićevog rada u `Borbi`. Pored sedmorice stranih pisaca, reč o ovom plodnom stvaraocu dali su u njoj i Lazar Trifunović, Duško Radović i Slobodan Marković. Ovaj poslednji će u rečniku manje poznatih reči i izraza, na kraju svoje knjige `Sto ludih ručkova Libera Markonija`, njenog ilustratora Dragana Savića definisati rečima: `prognanik manastira Gornjaka koji životari od slikarstva i karikatura`.