ISBN: 978-86-7102-326-9
Oblast: Ostalo
Jezik: Srpski

o knjizi

Šta je virtuelna umetnost? Nikad ranije svet slika oko nas nije se tako brzo menjao kao poslednjih godina, nikad ranije nismo bili izloženi tolikom broju različitih svetova slika, i nikad ranije se način proizvodnje tih slika nije tako temeljno menjao. Obim nedavnog i tekućeg upada medija i tehnologije na radna mesta i u radne procese predstavlja pometnju kakvu prethodne epohe nisu doživele što je ostavilo traga u mnogim segmentima umetnosti. Medijska umetnost – odnosno video, kompjuterska grafika i animacija, umetnost pomoću Interneta / Net-umetnost, interaktivna
umetnost u svom najnovijem obliku virtuelne umetnosti s podžanrovima umetnosti teleprisutnosti i genetske umetnosti – polako osvaja teorije slike i umetnosti. Smatra se da je virtuelna stvarnost sasvim nova pojava, međutim, ovom knjigom autor nastoji da se pokaže da ideja postavljanja posmatrača u hermetički zatvoren slikovni prostor privida nije vremenski povezana s tehničkim izumima kompjuterski stvorenih virtuelnih stvarnosti. Naprotiv, virtuelna stvarnost je u srži ljudskog odnosa prema slikama. Dodatno, autor prati estetski pojam virtuelnog likovnog
prostora, njegovog istorijskog nastanka kroz istoriju umetnosti zapadnog sveta, uključujući i prekide koji su postojali.
U ovoj knjizi virtuelnost se ne tumači po sebi, kao antropološka konstanta, već je usredsređena na slike od 360°, kao što su sobe s freskama, panorama, kružni bioskop i kompjuterska umetnost u KEJV–u, odnosno na medijume pomoću kojih se oku upućuje sveukupnost slika. Virtuelna umetnost bavi se medijima u istoriji umetnosti, koji su posvećeni sveobuhvatnim slikovnim prostorima, i nudi dosledan teorijski okvir pogodan za analizu fenomenologije, funkcije i strategije sveobuhvatnih slikovnih prostora i istorijski pregled ideje virtuelne stvarnosti.

o autoru
Oliver Grau (1965) predaje istoriju umetnosti na Univerzitetu Humbolt u Berlinu. Profesor je na Univerzitetu umetnosti u Lincu i rukovodilac projekta sveobuhvatne umetnosti nemačke Naučne fondacije čiji je tim 1998. formirao prvu međunarodnu bazu podataka digitalne umetnosti -
Grau je, između ostalih, objavio i dela Mediale Emotionen (Fischer, 2005) i MediaArtHistories (MIT-Press, 2007), a njegove knjige prevedene su na 12 jezika. Član je Nemačke akademije nauka Leopoldina i Brandenburške akademije nauka u Berlinu.

`U knjizi Virtuelna umetnost: Od opsene do uranjanja autor ostvaruje, argumentima potkrepljenu, ideju da je virtuelna stvarnost u srži ljudskog odnosa prema slikama, da nije ništa novo, nije izum novih tehnologija već ima svoje korene u umetničkim tradicijama koje nisu dosad pažnjivo ispitane. Naime, privid pred kojim je posmatrač sam, i u interakciji, postojao je još odavno, i razvijao se ili prekidao u zavisnosti od umetničkih tradicija i tehnologija. Grau nije krenuo od crteža pećinskog čoveka koje i danas možemo da vidimo u Altamiri, Laskou i Kliveu, jer se, kako kaže u knjizi, nije bavio virtuelnošću kao antropološkom konstantom. Grauovo interesovanje odnosi se na slike od 360 stepeni, odnosno jedinstvo vremena i mesta; zato su u ovu istoriju virtuelne stvarnosti (shvatimo je i tako) ušli slikovni prostori Vile misterija iz Pompeja (veliki fresko-friz, 60 g.p.n.e), pejzažna soba u Vili Liviji u blizini Primaporta (20 g.p.n.e) a, potom, sve do 19. i 20. veka, i čuvene panorame, planetarijumi, Moneovi lokvanji, Ajzenštajn... Do danas, odnosno vremena kada, kako kaže Grau, medijska umetnost - to jeste, video, kompjuterska grafika i animacija, internetska umetnost, interaktivna umetnost u svom najnovijem obliku virtuelne umetnosti s podžanrovima - polako osvaja teorije slike i umetnosti.
Dosad, kaže Grau, nije sačinjen uporedni istorijski ili sistematski teorijski pregled virtuelnih stvarnosti, odnosno nije data umetničko-istorijska analiza slikovnih prostora i medijuma u okviru umetničko-istorijske analize pojma uranjanja. Njegova knjiga Virtuelna umetnost jeste, zato, pionirski pokušaj da se to konačno uradi.
26.06.10 Danas
` (Anđelka Cvijić)