ISBN: 978-86-7102-375-7
Oblast: Pozorište
Jezik: Srpski

o knjizi
Najnovija knjiga Florans Dipon, Aristotel ili vampir zapadnog pozorišta (2007), ima provokativnu snagu njenih ranijih dela: njena je namera da dekostruiše Aristotelovu Poetiku i njene kategorije (sveto trojstvo: katarza, mimeza i mit, preimenovan u fabulu) i pokaže do koje je mere jedan teorijski spis, plod jednog pojedinačnog sistema misli, postao vanvremena realnost koja do dana današnjeg oblikuje pozorišne scene sveta i onemogućuje promene.
Ova izuzetno značajna knjiga, koja razbija teorijske klišee, istovremeno je jedna nekonvencijalna istorija najvažnijih etapa u istoriji zapadnog pozorišta, pisana, pored ostalog, i s namerom da se pomogne izlasku iz savremenog aristotelizma `kako se gledalac više ne bi dosađivao u pozorištu`. U isti mah visoko eruditna i jednostavna, pisana pre kao esej no kao univerzitetska studija, knjiga Florans Dipon naći će širok krug čitalaca među teatrolozima, pozorišnim praktičarima, studentima opšte književnosti i studentima klasičnih jezika i književnosti, ali i među običnim čitaocima koji bi u njoj mogli pronaći razloge zanimanju za pozorište pa i nadu da se u njemu neće dosađivati.

o autoru
Florans Dipon klasičar je po obrazovanju i priznati stručnjak za rimsku književnost. Profesorka je na univerzitetu Pariz VII. Autorka je desetak knjiga: Le Plaisir et la Loi : du Banquet de Platon au Satiricon (Naslada i zakon: od Platonove Gozbe do Satirikona); Le Theatre latin (Latinsko pozorište); La Vie quotidienne du citoyen romain sous la Republique (Svakodnevan život rimskog građanina u vremerepublike); Les Monstres de Seneque: pour une dramaturgie de la tragedie romaine (Senekina čudovišta); L`Insignifiance tragique (Tragička beznačajnost) i dr. Njena knjiga Homere et Dallas: introduction a une critique anthropologique (Homer i Dalas) izazvala je veliku senzaciju po izlasku iz štampe. U njoj Diponova upoređuje Homerovo delo sa televizijskom serijom Dalas, uspeh rimskog pozorišta sa savremenom popularnom kulturom. Svoja provokativna istraživanja Diponova nastavlja u knjizi L` Invention de la litterature (Izmišljanje književnosti) u kojoj je reč o zanemarljivoj ulozi čitanja u antici.