Kulturno dobro: Predmet koji prodajem nije kulturno dobro ili ovlašćena institucija odbija pravo preče kupovine

Ruxandra Papa: TRI OBLIKA, ulje na platnu, 1994.
Potpis dole desno: R. Papa 95

Na poleđini platna ime i prezime slikarke, dva pečata galerije, s godinom i cenom.
Na polećini rama, grafitnom olovkom: Ruxandra Papa `, hemijskom olovkom CAMINUL ARTEI (Dom umetnosti - ime galerije?)

Dimenzije rama: 57 x 68,5 cm
Dimenzije slike: 49 x 60,5 cm

Težina: 1,61 kg

RUXANDRA PAPA (Ruksandra Papa), rumunska slikarka, rođena je 1959. godine. 1981-1985. godine završila je univerzitetske studije na Akademiji likovnih umetnosti „Nikolae Grigoresku“ u Bukureštu, kao magistar likovnih umetnosti, sa tri smera: slikarstvo (monumentalna umetnost), konzervacija-restauracija i likovna nastava.1995. godine pohađala je kurs restauracije i konzervacije, slikanje na drvetu, u Muzeju J. Paul Gettija u Malibuu, Kalifornija.
Dobitnica je nekoliko značajnih priznanja i nagrada: Počasna nagrada - Metro Toronto Convention Centre, Kanada, 1988, Prva nagrada na Međunarodnoj izložbi minijature, Metro Toronto Convention Center, Kanada, Nagrada Internacionalne izložbe kuće Laffite , Francuska,1989, Počasna nagrada, Galerija `Del Bello`, Kanada 1995 .
Od 1988. do 2009. godine imala je niz samostalnih izložbi u Rumuniji, Nemačkoj, Holandiji, Francuskoj I Danskoj. Učestvovala je na preko 20 kolektivnih izložbi.
Njeni radovi se nalaze u privatnim kolekcijama u Rumuniji, Nemačkoj, SAD, Danskoj, Japanu, Kanadi, Italiji, Ekvadoru, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu, Norveškoj, Švajcarskoj, Austriji i Holandiji.


„Kao što je Umberto Eko pisao svoje knjige sa određenim, različitim nivoima čitanja na umu, moje slike su namenjene različitim nivoima percepcije i razumevanja...od filozofije do jednostavne radosti gledanja.
Moje slike se ne oslanjaju na tipične simbole, čak i ako otkrivaju fundamentalno jedinstvo mnogih oblasti stvarnosti.
Svetlost kao iskonski element omogućava protok sa jednog nivoa na drugi, integrišući značenja i oblike bez njihovog posebnog izdvajanja. U ovom kontekstu, svetlost će definisati život, koji teži da vrati ravnotežu i jedinstvu, u pokušaju da oponaša duh u njegovoj potrazi za stabilnošću.
Filozofski simboli koji definišu izgled, identifikuju, asimiluju i objedinjuju heterogene nivoe i realnosti, nesvodljive po izgledu. Samo ljudsko biće je simbol, pa se njegovo postojanje obogaćuje i pojačava.
Neće biti uklonjeno ili otuđeno od sebe, naprotiv, njegovo postojanje i sudbina će biti otkriveni.”

Ruxandra Papa


Za izlagača u žurbi, najpristupačnija formula koju je u iskušenju da poveže sliku Ruxandre Pape je nadrealizam. I svakako, daleko od odbijanja plodnog ugovora sa najupečatljivijim dostignućima moderne umetnosti, umetnik je iskazao neospornu sklonost datom trendu.
Međutim, ono što mi se čini vrednim pažnje jeste da se njeno slikarstvo ne svodi na srodnost sa ovim trendom. Primenjujući sintagmu magičnog realizma mogli bismo mnogo više da se približimo suštini slike o kojoj govorimo.
U svakom slučaju, nesumnjivo je da Ruxandra Papa, dok zamišlja svoj rad, pokazuje zrelu ozbiljnost koja joj omogućava da uđe u suštinu stvari. Stoga je jasno da se ona ne može zadovoljiti površnim tretmanom, sledeći određene recepte, nekih izlizanih subjekata koji se zavlače u nabore nadrealizma.

Vasile Florea

(124/5-IV/tav-kp/1466)