Godina izdanja: 1954
ISBN: 334
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Autor: Robert Luis Stivenson / Robert Louis Stevenson
Naslov originala: engl. The Suicide Club
Izdavač: Džepna knjiga, Sarajevo
Godina: 1954
Obim: 162 str.

„Klub samoubica” (engl. The Suicide Club) je zbirka od tri povezane detektivske priče škotskog pisca Roberta Luisa Stivensona, prvi put objavljena 1878. godine u časopisu London Magazine. Kasnije je uvrštena u njegovu poznatu zbirku „Nove hiljadu i jedna noć” (New Arabian Nights). Radnja predstavlja mračnu, atmosferičnu avanturu smeštenu u maglovito londonsko podzemlje viktorijanskog doba, gde se prepliću triler, crni humor i detektivski žanr.


Robert Luis Stivenson (engl. Robert Louis Stevenson; 1850–1894) bio je slavni škotski romanopisac, poeta, esejista i putopisac. Ostao je upamćen kao jedan od najvećih pripovedača u istoriji književnosti, a njegova dela poput Ostrva sa blagom i Doktora Džekila i gospodina Hajda oblikovala su modernu avanturističku i horor fantastiku.

Njegov život bio je jednako uzbudljiv, neobičan i pun putovanja kao i njegove priče.

Stivenson je rođen 13. novembra 1850. godine u Edinburgu u Škotskoj. Poticao je iz porodice uspešnih inženjera koji su gradili svetionike. Od detinjstva je patio od teških plućnih bolesti (verovatno tuberkuloze). Zbog toga je provodio mnogo vremena u krevetu, gde je razvio neverovatnu maštu slušajući priče svoje dadilje. Otac je želeo da Robert nastavi porodični biznis ili da postane pravnik. Iako je završio prava, Stivenson je otvoreno saopštio roditeljima da želi da bude samo pisac, što je u to vreme izazvalo veliki porodični razdor.

Stivenson je živeo kao pravi boem. Tokom boravka u Francuskoj, zaljubio se u Fani Vandegrift Ozborn, Amerikanku koja je bila udata i deset godina starija od njega. Kada se ona razvela i vratila u Kaliforniju, Stivenson je, uprkos očajnom zdravstvenom stanju, krenuo za njom na naporno putovanje preko Atlantika i cele Amerike. Venčali su se 1880. godine, a ona mu je postala najveća podrška i oštar književni kritičar.

Stivenson je posedovao jedinstvenu sposobnost da piše priče koje su podjednako privlačne i deci i odraslima:
- Ostrvo sa blagom (Treasure Island, 1883): Knjiga koja je stvorila moderni mit o piratima. Likovi poput Long Džon Silvera, drvene noge, papagaji na ramenu i mape sa znakom „X” potiču direktno iz ove Stivensonove mašte.
- Čudnovati slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda (1886): Remek-delo psihološkog horora o podvojenoj ličnosti. Priča o borbi dobra i zla unutar jednog čoveka nastala je iz Stivensonovog košmara, a on je prvu verziju napisao za samo nekoliko dana.
- Oteti (Kidnapped, 1886): Vrhunski istorijski i avanturistički roman smešten u Škotsku nakon jakobitskog ustanka.

U potrazi za toplijom klimom koja bi mu olakšala disanje, Stivenson je sa porodicom unajmio jahtu i godinama krstario Južnim Pacifikom. Na kraju se skrasio na ostrvu Samoa, gde je podigao imanje Vailima. Domoroci su ga obožavali zbog njegove blage naravi i talenta za pripovedanje. Prozvali su ga Tusitala, što na njihovom jeziku znači „Pripovedač priča”. Aktivno se borio za prava lokalnog stanovništva protiv kolonijalnih sila. Umro je iznenada, 3. decembra 1894. godine u svojoj 44. godini, od izliva krvi u mozak. Sahranjen je na samom vrhu planine Vaea na Samoi, sa pogledom na okean, a na njegovom grobu su uklesani stihovi iz njegove sopstvene pesme „Requiem”:

„Pod širokim i zvezdanim nebom,
Iskopajte grob i pustite me da ležim.
Rado sam živeo i rado umirem,
I ležem sa željom ispunjenom.”