ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 283
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!


Kao vatra, baš kao vatra.Bile su to prve reči koje je hipnotisani dečak izgovorio. Te reči otvaraju vrata uneslućene strahote sveta koji vam predstavlja ovaj neverovatni psihološki triler.Svirepo ubistvo u jednom porodičnom domu u Švedskoj odnelo je tri života – međutim, ubica je pogrešno pretpostavio da je dečak, kojem je naneo više od stotinu uboda nožem, takođe mrtav. Petnaestogodišnji Jusef jedini je svedok brutalnog napada, ali teške povrede onemogućuju mu da pomogne policiji u istrazi. Sa ubicom i dalje na slobodi, inspektor Jona Lina shvata da postoji samo jedna osoba koja im može pomoći – Erik Marija Bark, penzionisani hipnotizer.


Laš Kepler (šv. Lars Kepler) je pseudonim švedskog bračnog para Aleksandre Koeljo Andoril (šv. Alexandra Coelho Ahndoril, rođena 2. marta 1966) i Aleksandra Andorila (šv. Alexander Ahndoril, rođen 20. januara 1967), najpoznatijih po njihovom književnom serijalu o policijskom inspektoru Joni Lini. Ovaj serijal, koji zasad broji sedam delova, prodat je u preko 14 miliona primeraka i preveden na 40 jezika. Pre nego što su usvojili pseudonim Laš Kepler, i Aleksander i Aleksandra Andoril bili su već poznati pisci sa sopstvenim objavljenim romanima.

Serijal o Joni Lini prati detektiva nadzornika nacionalne policijske službe Jonu Linu[1], operativnu nadzornicu švedske službe bezbednosti Sagu Bauer[1], i Erika Marija Barku[1] (u `Hipnotizeru` i `Senki`), kvalifikovanog psihijatra i psihoterapeuta specijalizovanog za psihotraumatologiju.

Izdavačka kuća Albert Bonier objavila je 18. februara 2020. da je par pod pseudonimom Laš Kepler postao najprodavaniji autor skandinavskih detektivskih romana (poznatih i kao nordijski noar) decenije, i u Švedskoj i na internacionalnom nivou.[2] Njihov najnoviji roman u Jona Lina serijalu (objavljen 21. oktobra 2020. godine u Švedskoj) nominovan je za Adlibris nagradu za detektivski roman godine


Pseudonim vodi poreklo od imena skandinavskog pisca Stiga Lašona koji je služio kao inspiracija ovom knjiškom dvojcu da počne da piše kriminalnističku fantastiku. Ime Kepler potiče od nemačkog naučnika Johana Keplera (1571-1630), koji je rešio jednu od najvećih zagonetki svog vremena: bio je upravo njegov proračun orbite planeta (kasnije poznat i pod nazivom Keplerovi zakoni) koji je služio kao osnova za Njutnov zakon gravitacije.[4]

Tajnovitost iza pseudonima
Britanski mediji su prvo ukazali na Heninga Mankela kao čoveka iza pseudonima Laš Kepler, ali to su brzo opovrgnuli i sam Mankel i Bonier, osnivač izdavačke kuće iza ovog dvojca.[5] Nekoliko drugih osoba je takođe osumnjičeno da stoje iza ovog pseudonima. U avgustu 2009. godine švedski list Aftonbladet izvestio je da iza pseudonima zapravo stoji bračni par Andoril.[6] To je ubrzo potvrdila i pomenuta izdavačka kuća u saopštenju za javnost. Da su njih dvoje stvorili trećeg, izmišljenog autora koji će ih predstavljati, može se smatrati prirodnim produžetkom njihove rane individualne karijere, u kojoj su oboje eksperimentisali sa zamagljivanjem granice između fikcije i stvarnosti i inkorporiranja autora kao književnog lika u svojim delima.[7] Najpoznatiji primer za ovo je kako je Aleksander Andoril u svom romanu Režiser (2006, šv. Regissören) stvorio izmišljenu, ali verodostojnu priču o životu režisera Ingmara Bergmana. Aleksandra Andoril se takođe dotakla ove teme. U članku o portugalskom piscu Fernandu Pesoa objavljenom u časopisu Jernstorm (šv. Hjärnstorm) ona piše o svom načinu rada sa takozvanim heteronimima, svojevrsnim pseudonimima koji funkcionišu kao samostalne ličnosti.[8] Ona daje svoj pogled na to zašto autor može izabrati da ide u tom pravcu: `stvorio je priliku da napiše nešto što možda nije istina, ali bar nije laž.` Za supružnike Andoril, pseudonim je bio način pisanja zajedno bez ograničenja, dok je tajnost oko njega proizašla iz želje da Laš Kepler stoji na svojim nogama i bude pred kritičarima bez asociranja sa njihovim prethodnim radovima.

Privatni život
Aleksander je odrastao u Uplands Vesbiju (šved. Upplands Väsby), dvadeset kilometara severno od Stokholma. Oduvek je bio strastveni čitalac, ali je u mladosti sanjao da postane slikar. Godinama je stvarao velike uljane slike inspirisane Karavađom. Trenirao je borilačku veštinu Muai Tai i primljen je u jedinicu rendžera, nakon čega se preselio u centar Stokholma i studirao filosofiju, religiju i film na univerzitetu. Njegov prvi roman napisao je kada je imao samo devetnaest godina. Pre nego što je počeo da piše kao Laš Kepler, već je napisao devet romana, dvadeset pozorišnih predstava i jedan libreto.[4]

Aleksandra je odrasla u južnoj Švedskoj. Rano je otkrila da želi da bude glumica i upisala se na Nacionalnu akademiju pantomime i glume u Stokholmu.[9] Nakon toga, magistrirala je na polju književne nauke i bila zaposlena kao diplomirani student na univerzitetu, kada je počela pisati tezu o portugalskom pesniku Fernandu Pesoi.[8] Napisala je tri istorijska romana pre nego što je počela da piše zajedno sa Aleksanderom.

Aleksander i Aleksandra venčali su se 1994. godine i zajedno imaju tri ćerke. Žive u centru Stokholma...