ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2014.
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Zavet, 2014.
243 strane.

Sem što ima pečate biblioteke i inv. broj, knjiga je odlično očuvana.

Misteriozni gost poziva poljskog pisca da pođe u svoj rodni grad Lođ da bi kao posmatrač prisustvovao jednom sudskom procesu i za to mu nudi pozamašnu svotu novca. Da li je na pomolu savez sa đavolom? Započinje seoba u neobičan prostor u fantastičnom svetu, gde oživljavaju istorijske ličnosti. Optuženi u fiktivnom procesu je upravnik geta u Lođu za vreme Drugog svetskog rata, Haim Rumkovski. Kao manični organizator, u uverenju da može spasiti lođske Jevreje Aušvica, načinio je od geta uspešno preduzeće koje je radilo za dobrobit Trećeg rajha. Da li je to bio savez sa đavolom? Glasovi svedoka i žrtava u horu se vrte oko pitanja istorijske krivice – jer na kraju samozvani spasilac nije spasio smrti nikoga, pa ni samoga sebe: kakav je bio motiv Rumkovskog? Briga za sudbinu zajednice ili pohlepa za vlašću? Da li neki ljudski životi mogu biti vredniji od drugih? Pisac se inteligentno poigrava književnim stilovima i motivima u kafkijanskoj atmosferi i sa primerenom dozom autoironije.

„Andžej Bart nam je podario knjigu čiju je originalnost teško nadmašiti. Precizna konstrukcija, osobena, ponekad zloslutna, ponekad vedra, opuštena narativna klima, lakoća sa kojom se ovde barata istorijskim referencama i književnim citatima, stilsko žongliranje epskim, pozorišnim i filmskim sredstvima, tečni, često duhoviti dijalozi: sve to čini čitanje Fabrike muholovki posebnim doživljajem. Bart je jednom rekao da traga za romanom božanskih atributa. To bi značilo stvoriti jedan u sebi zatvoren, naizgled nemoguć, a ipak stvaran svet. Uspeo je, i to na bravurozan način.” – Frankfurter Allgemeine Zeitung „Andžej Bart piše sa magičnim umećem, uvlačeći čitaoca u vrtlog kome se ne može odupreti.” – Gazeta Wyborcza “Ovo je zaista velika književnost.” – Die Literarische Welt

ANDŽEJ BART je rođen 1951. godine. Reditelj, scenarista i jedan od najznačajnijih poljskih pisaca današnjice. Nazivaju ga „najzagonetnijim od poljskih pisaca“ i porede sa Pinčonom i Kafkom. Ne traži publicitet i izbegava medije. Ipak, njegov rad visoko uvažavaju i kritika i čitaoci.