ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 151
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Protojerej dr Miloš M. Vesin, paroh južnočikaški i profesor na Bogoslovskom fakultetu SPC u Libertivilu.

Riznica, Zemun 2013.
442 strane.



Doktorska disertacija protojereja-stavrofora Miloša Vesina, Savetodavna psihologija i Sveta tajna ispovesti na raskršću između patološkog i zdravog osećaja krivice, nastala je nakon višegodišnjih istraživanja (od ispitanika iz Srbije do ispitanika Istočne i Zapadne Amerike, sve do pravoslavnih zemalja Afrike) i potvrdila je autorovu početnu tezu o rasprostranjenosti doživljaja greha, krivice, stida, kajanja kod ljudi.

U ovoj knjizi je izložen pregled nastanka i razvoja savetodavne psihologije, s jedne strane, i Svete tajne ispovesti, kojoj se prilazi tragovima njenog biblijskog porekla i svetootačkog poimanja kroz pojave savremene ispovedne prakse, i to posebno u Pravoslavnoj crkvi.

Kako navodi dr Vesin, `naročita pažnja je usmerena samom osećaju krivice i svim onim srodnim stanjima duše koja ili direktno utiču na krivicu, ili se, pak, javljaju kao njene posledice. Osobito nas ovde zanima biblijsko tumačenje krivice, iskazano rečima kako Staroga, tako i Novoga Zaveta. Od biblijskog je neodvojiv i svetootački pristup krivici.

Psihološka tumačenja krivice predstavljaju nezaobilazni deo ovoga rada, jer se upravo tu, ne samo mimoilaze, nego katkad i usaglašavaju psihologija Otaca i psihologija kao savremena nauka budući da se obe bave krivicom, ali i savešću, stidom, depresijom, gnevom,zavišću, ljubomorom, opraštanjem i psihomatskim signalima.`

Poglavlja ove knjige su: Savetodavna psihologija, Sveta tajna pokajanja i ispovesti, Krivica, Istraživanje, Zaključak, s posebnim poglavljem posvećenim izvorima i literaturi, koja može biti na korist svakome za dalje izučavanje ove tematike.

Knjiga se završava grafičkim prikazima i tabelama gde su jasno iskazani odgovori na pitanja odnosa ispitanika prema veri, Crkvi, emocionalnom stanju, krivici, stidu (30 pitanja) i Upitnikom za sveštenike gde se pitanja odnose na vreme trajanja ispovesti, mesto ispovedanja, način ispovedanja, kao i pitanja koja se odnose na težinu ispovedanja i vreme nastanka preumljenja nakon ispovedanja; poseban segment je oproštaj.

Ispitanici su bili pravoslavni, rimokatolici i nereligiozni.

`... Knjiga prote M. Vesina (po mome mišljenju) jeste pokušaj unapređivanja sazrevanja ljudi, vernika kao nevernika, u smislu neprestanog ličnog truda upoznavanja sebe, a onda i smisla života koji će (smisao) tek ovakvim osmišljavanjem potvrditi stalnu vrednost hrišćanskog učenja i Njegovog Učitelja, Isusa Hrista`, piše akademik Vladeta Jerotić u recenziji.

`Ova knjiga sadrži takođe praktična uputstva za sve koji žele da se preko pokajanja i ispovesti nađu na Hristovom putu ozdravljenja i spasenja ... Ljubav sadrži ključ za objašnjenje i razumevanje suštinskih pojava čovekovog postojanja, čak i krivice... Krivica počinje u ljubavi ... i samo će ljubavlju... moći da se isceli ... Da nije bilo ‘sastradalne ljubavi’, ne bi Dostojevski uspeo da tako snažno izrazi sukob dobra i zla u Zločinu i kazni, niti prikaže Sonjinu ljubav prema Raskoljnikovu: ‘Zajedno ćemo krst poneti!’`.

Nema Svete tajne u Crkvi koja ne vodi ka radosti ... Radost je jedna od najbitnijih odlika hrišćanstva. Stoga je značajno saznanje iz ove studije formulisano u obliku pitanja: Ako je radost zaista jedna od bitnih odlika hrišćanstva, zašto onda sve veći broj savremenih hrišćana pati od vapijućeg nedostatka radosti? Nije li to, između ostalog, i usled veoma oslabljene pokajno-ispovedne discipline?`, saopštava nam prof. dr Graorac u knjizi.

Doktorska disertacija Raskršća krivice protojereja-stavrofora jasan jeste dokaz Božje volje da se na svetlost dana iznesu višedecenijska istraživanja o krivici i ispovesti:

`Krivica i ispovest su do te mere uzajamno povezane i prožimajuće kod čoveka aktivne savesti, i kada tihuju, i kada nagone. Takva složenost ne daje potpunu, često ni delimičnu sigurnost, i poruka je jasna, i glasi: ukoliko čovek ne živi u punoći suživota - u interakciji Bog-čovek-bližnji-Bog - tada se upražnjavaju i umnožavaju krivice, i čovek nikako ne uspeva da razluči šta je normalna krivica, a gde je granica patološke i abnormalne krivice,` piše dr sc. med. Jelena Obradović.

Protojer-stavrofor dr Miloš Vesin je knjigom Raskršća krivice postavio smernicu za usku stazu kojom se ide i na kojoj nema rasipanja.

Osobitu blagodarnost autor izražava Njegovom Preosveštenstvu Episkopu bačkom dr Irineju (Buloviću) na spremnosti i otvorenosti da ukazuje na one bogoslovske oblasti o kojima je trebalo posebno povesti računa. Isto tako, otac Miloš Vesin najiskrenije zahvaljuje i Njegovom Preosveštensvu Episkopu jegarskom dr Porfiriju na dobronamernim savetima u vezi sa ovim temama koje izviru iz pastirskog bogoslovlja Pravoslavne Crkve.

Zorica Zec