ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 733 / 922
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Posveta!

U našim teškim vremenima osećamo veliku potrebu za svedočanstvima o Crkvi, za živim i istinitim svedočenjima od sgrane onih ljudi koji su doživeli istinu, veru i ljubav Hristovu na srdačan, ličan i iskustven način.

Reč svetih Otaca i Matera, koja izvire iz autentičnog crkvenog doživljaja, duhovno uspokojava, a ujedno i rukovodi duše, razgoni zablude, učvršćuje srca, utvrđuje savesti, oživljava veru i, najzad, otvara pred ljudima horizonte i puteve ka večnome životu i ka blagoslovenome Carstvu Oca i Sina i Svetoga Duha, onako kako se ono doživljava u pravoslavnoj Liturgiji i bogosluženju.

Reč jednog svetog Oca jeste i reč blaženopočivšeg starca Porfirija, prozorljivog, skromnog, smirenog, jednostavnog, a u isto vreme plamenog na delu i reči čoveka, čiji život beše pravo i autentično svedočenje o Hristu, o Njegovoj istini i radosti. To je bio čovek koji je svojim prisustvom, svojom ljubavlju, svojom molitvom, svojom rečju, svojim savetima i poukama, duhovno utvrdio mnoštvo ljudi, i to u teškim trenucima bolesti, tuge, bola, otpadništva i smrti.

Ovaj nezaboravni Starac bio je bogonosni Otac Crkve u naše dane, pravi sveštenoslužitelj i učitelj, podvižnik, koji je svim bićem zavoleo Hrista i istinski služio dobru ljudi. Njegovo učenje je duboko natopljeno etosom i bogoslovljem Pravoslavne Crkvi ...



Blaženi starac Porfirije rođen je 7. februara 1906. godine u selu Sveti Jovan Karistija u blizini Aliverije. Njegovi roditelji su bili siromašni ali pobožni zemljoradnici. Otac mu se zvao Leonida Bajraktaris, a majka Jelena, kći Antonija Lambrosa.

Na krštenju je dobio ime Evangelos i bio je drugo od petoro dece svojih roditelja. Školu u svom selu pohađao je samo dve godine. Učitelj mu je većinom bio bolestan, i deca su veoma malo naučila od njega. Gledajući tu siromaštinu, mali Evangelos je napustio školu; radio je na porodičnom imanju i čuvao ono malo stoke što su imali. Radio je od svoje osme godine. Radi bolje zarade, još tako mlad prihvatio se posla najpre u obližnjem rudniku uglja, a zatim u bakalnici u Halkidi i u Pireju.

Otac ga je naučio Molebnom kanonu Presvetoj Bogorodici i svemu što se tiče naše vere, a što je i sam znao. Kao dete, Evangelos se brzo razvijao. Pričao nam je i sam da se počeo brijati od svoje osme godine. Od najranijeg uzrasta bio je ozbiljan, marljiv i revnostan, i izgledao je stariji od svojih vršnjaka.

Monaški priziv

Dok je čuvao ovce, ali i dok je radio u bakalnici, sričući je čitao žitije svetog Jovana Kalivita; tako je osetio želju da sledi primer ovog podvižnika. Mnogo puta kretao je put Svete Gore, ali se iz raznih razloga vraćao kući. Konačno, kad mu je bilo dvanaest godina, sa odlučnom željom da stigne kud je namerio, on ponovo krene na put. Gospod blagoslovi njegov naum, i on dođe na Svetu Goru.

Gospod, Koji promišlja o svemu i upravlja našim životom, tako je uredio stvari da na brodu koji je plovio od Soluna do Svete Gore, Evangelos sretne svog budućeg starca, jeromonaha i duhovnika Pantelejmona. Ovaj ga još na brodu primi u svoju duhovnu zaštitu; pošto ulaz na Svetu Goru nije bio dozvoljen maloletnicima, duhovnik ga predstavi kao svog nećaka i tako ga uvede.

Njegov starac, otac Pantelejmon, odveo ga je do Kavsokalivije, do isposnice Svetog Georgija, u kojoj se podvizavao sa svojim bratom po majci, ocem Joanikijem. U toj isposnici ranije se podvizavao i dobroznani monah prepodobni hadži-Georgije.