Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Protiv Jevreja osam beseda - Sveti Jovan ZlatoustI

Izdavač: Ihtus - Hrišćanska knjiga
ćirilica
meki povez
21 cm
170 str

СВЕТИ ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ

БЕСЕДА ПРВА ПРОТИВ ЈЕВРЕЈА

(I) (1) Данас имам намеру да довршим разматрање теме о којој сам вам говорио пре неколико дана. Желим да вам покажем, са више него јасним доказима, да је Божанска природа виша него што наш ум може да појми. Прошле недеље сам говорио о овоме у време великог поста и за своје сведоке сам позвао Iсаију, Давида и Павла. јер Iсаија је био тај који је рекао: „а род Његов ко ће објавити?“ (Iс 53, 8) Давидово схватање Бога било је у складу са његовим разумевањем, тако да му је он дао хвалу и рекао: Хвалим те, што сам дивно саздан. Дивна су дјела твоја, и душа моја то зна добро (Пс 138, 14). I опет, Давид је тај који је рекао: „Познање тебе дивно је, висина коју ум мој не може досећи“. Павле није истражива и испитивао саму божанску суштину, већ само његову промисао. Радије бих чак рекао да је он сагледавао само мали део божанског промисла који је Бог учинио видљивим када је позвао незнабошце. Па и тај мали део Павле је видео као огромно и неоткривено море кад је објавио: „О дубино богатства и премудрости и разума Божијега! Како су неиспитиви судови његови и неистраживи путеви његови!“ (Рим. 11, 33). (2) Ова тројица сведока дају нам довољно доказа, али се ја нисам задовољио пророцима нити сам се зауставио на апостолима. Успео сам се на небеске висине и као доказ вам дајем песму анђеоску коју певају: „. Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.“ (Лк 2, 14) I опет, чујте Серафиме како дрхте и плачу од дивљења: „Свет, свет, свет је Господ Саваот, пуни су небо и земља славе Његове“ (Iс 6, 3). Такође вам дајем и речи Херувима који објављују: „Благословена слава Његова на месту Његовом“. (3) Тако, дакле, имамо три сведока на небу и три сведока на земљи да се Божијој слави не може приближити. За остало, докази су били несумњиви, што сте показали аплаузима, и топлим примањем (речи) са ентузијазмом. Овоме сам се веома обрадовао, али не зато зато што је поштовање одато мени већ мом Господу. Јер тај аплауз је показао поштовање и љубав коју имате према Богу у душама својим. Ако слуга воли свога Господара и чује да неко са поштовањем говори о њему, његово срце се разгорева љубављу према ономе ко говори о његовом господару. Ово је стога што слуга воли свога господара. Ви сте учинили управо онако како сам описао: јачином свога аплауза јасно сте показали обилну љубав према Господу. (4) У том смислу желим и дана да се заложим. Јер ако непријатељи истине никада нису задовољни хуљењем на нашег Доброчинитеља, ми морамо још неуморније благодарити Богу за све. Али, шта намеравам да учиним? Још једна веома озбиљна болест позива да принесем сваки лек који моје речи могу донети. Реч је о једној болести која се увукла у Тело Цркве. Ову слабост ( = болест) морамо прво одагнати напоље, па се тек тада можемо бринути о стварима које су споља. Прво морамо себе излечити па се тек онда бринути за друге који су странци. (5) Која је ово зараза? Празници јадних и бедних Јевреја ускоро долазе један за другим у кратком размаку: празник Труба, празник Сеница, постови. Много је онима међу нама који мисле исто што и ми. Iпак неки од ови иду да гледају ове јеврејске церемоније а неки се придружују Јеврејима у њиховим постовима и прате њихове постове. Желим да овакве перверзне обичаје сместа одагнам из Цркве. Моје беседе против Аномејаца оставићу за друго време, и то неће проузроковати никакву штету. Али сада када су јеврејски празници близу и такорећи пред вратима, надам се да ћу успети да излечим оне који су болесни од јудаистичке болести. Бојим се да се због њихове болести и дубоког незнања, неки хришћани не нађу у Јеврејским сагрешењима. Једном када се то деси, бојим се да ће ове моје беседе бити узалудне. Јер ако они данас од мене не чују поуку, придружиће се Јеврејима у њиховом посту. Када једном почине такав грех, биће за мене неприкладно да применим лек. (6) из ових разлога сам решио да пожурим и да предухитрим ову опасност и да од ње заштитим /Цркву/. Iсто чине и лекари. Прво се боре са оном болешћу која је најхитнија и најакутнија. Али опасност од болести је врло блиска са другим опасностима. Аномијска непобожност је блиска јеврејској, тако да је мој пређашњи сукоб (са Аномијцима – прим. прев.) близак са садашњим. Међу њима (тј. Аномејцима и Јеврејима – прим. прев.) постоји блискост јер једни и други чине исту оптужницу. А за шта оптужују Јевреји? Да је Он (Христос – прим. прев.) назвао Бога својим сопственим Оцем и тако себе учинио једнаким Богу. I Аномијци такође износе овакву оптужбу – у ствари и не могу рећи да износе ову оптужбу – они чак одбацују израз „једнак Богу“ – јер то следи из њиховог учења, чак ако ова израз формално и не одбацују.

K.S.N.