ISBN: Ostalo
Godina izdanja: Ho
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!



Zemaljski anđeo i nebeski čovek - Sv. Nektarije Eginski
Knjiga o čoveku koji je svojim stradanjem na pravdi Boga postao sličan Hristu Bogočoveku i od Njega bio obdaren blagodaću čudotvorstva poput drevnih Svetitelja.

Svetom Nektariju Eginskom pripisuje se preko 2000 čuda, pa je jasno zašto ga u pojedinim studijama nazivaju `zemaljski anćeo - nebeski čovek`. Po pravoslavnom verovanju, isceljenje uz Svetog Nektarija našli su oboleli od raka, paralize, Parkrnsonove i bolesti nerava, bubrega, očiju. Nemali broj vernika priznaje da im je u snu davao `uputstva` za ozdravljenje, pa onda nije čudno što su ga mnoge zdravstvene ustanove, a pre svih Institut za onkologiju i radiologiju Srbije, uzeli za svoga zaštitnika. Delovi moštiju ovog svetitelja, osim u Egini, rasute su i svuda po svetu, a crkva koja ih ima smatra to za veliku blagodat. Pod okriljem Srpske Pravoslavne Crkve čuvaju se u manastiru Rakovica, gde ih je Patrijarh German doneo prilikom jedne posete Grčkoj.



Sveti Nektarije Eginski (grč. Άγιος Νεκτάριος Αιγίνης; Silivri, 1. oktobar 1846 — Atina, 8. novembar 1920), svetovno ime Anastasije Kefalas, (grč. Αναστάσιος Κεφαλάς) bio je episkop Aleksandrijske pravoslavne crkve, mitropolit Pentapoljski kao i pravoslavni teolog.[1] Proglašen je za svetitelja.



Rođen je 1. oktobra 1846. u Trakiji u siromašnoj porodici.[2] Bio je peti od šestoro dece. Nakon osnovne škole, preselio se u Carigrad. Godine 1866. prešao je u grad Hios, gde je radio kao učitelj. Nakon deset godina službe se zamonašio i uzeo ime Lazar. Godine 1877. primio je monaški postrig pod imenom Nektarije, i jerođakonski čin. Nekoliko godina je živeo u Atini, gde je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Godine 1886. rukopoložen je u čin sveštenika. Iste godine, primio je i čin arhimandrita, i postao sekretar Aleksandrijske patrijaršije. Sava Kosanović ga je sretao kada je bio gost aleksandrijskog patrijarha Sofronija i spominje ga nekoliko puta u svom putopisu Put na Sinaj.[3] Godine 1889. izabran je za mitropolita Pentapoljskog. Godine 1892. Nektarije je primio službu propovednika u Grčkoj, a u periodu 1894−1908. vodio je teološku školu u Atini. Nakon odlaska u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski.

Umro je u Atini, 8. novembra 1920. godine, od raka prostate. Kanonizovan je 1961. godine od strane Carigradske patrijaršije.

Ispod kapele Svetog Jovana Šangajskog u San Francisku, u kojoj se posle njegove sahrane vrše bogosluženja, osnovana je američka misionarska parohija Sv. Nektarija Eginskog, koga je otac Jovan Maksimović veoma poštovao i voleo.

Nad njegovom moštima su se dešavala čuda isceljenja.[4] Film o njegovom životu iz 2021. Božiji čovek je imao veliki uspeh u bioskopima u Grčkoj.

Danas se čestice njegovih moštiju nalaze u tri crkve u Srbiji: u hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici, gde su premeštene iz manastira Tumane,[5] u hramu Svetog Nektarija u Valjevu[traži se izvor] i kapeli Svetog Jovana Bogoslova na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu.