Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-89901-59-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Esej o pravoslavnom asketizmu i monaštvu.

Autor - osoba Lacarrière, Jacques, 1925-2005 = Lakarijer, Žak, 1925-2005
Naslov Ljudi opijeni Bogom / Žak Lakarijer ; prevela sa francuskog Olgica Stefanović
Jedinstveni naslov ǂLes ǂhommes ivres de Dieu. srpski jezik
Vrsta građe naučna monog. ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2019
Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac K, 2019 (Sopot : Slava)
Fizički opis 217 str. ; 23 cm
Drugi autori - osoba Stefanović, Olgica, 1956- = Stefanović, Olgica, 1956-
Zbirka Alef / urednik Branko Kukić ; ǂknj. ǂ112
(GK; broš. sa omotom)
Napomene Prevod dela: ǂLes ǂhommes ivres de Dieu / Jacques Lacarrière
Tiraž 500
O autoru: str. 217
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Pravoslavni asketizam

Žak Lakarijer se rodio u Limožu 1925. Po završetku studija klasične književnosti na Sorboni 1950, ubrzo ostavlja diplomu i nastavničko zvanje i kreće na put po Mediteranu. Sa svojih putovanja doneo je značajan broj dela o staroj i modernoj Grčkoj, brojne prevode savremenih grčkih pisaca i ovaj esej o pustinjacima iz egipatskih pustinja, čija se prva verzija pojavila I960. godine.
Romanopisac, esejista, prevodilac, istaknuti kritičar, novinar, hodočasnik i putnik, Žak Lakarijer je pre svega poznat po putopisima nastalim pod snažnim uticajem njegovog oduševljenja prema grčkoj civilizaciji. Prvi put putuje u Grčku 1947. sa Grupom za antičko grčko pozorište sa Sorbone, a 1950. provodi više meseci na Kritu, pa zatim i na Svetoj gori kojoj će se redovno vraćati u periodu između 1952. i 1966.
Knjiga „Grčko leto“ (1976) doživela je značajan uspeh. U autorov književni opus spadaju i knjige Gnostici, Ikarov let, Reci antičke Grčke, Ova lepa današnjica, Vrt za pamćenje, Rečnik zaljubljenika u Grčku i mnoge druge. Osamdesetih godina XX stoleća u Šasiju, seocetu u Burgundiji, piše Mariju Egipćanku, prvi roman u kome se priča o Mariji Egipćanki veoma istančano i poetično prepliće sa autorovim razmišljanjima o vremenu u kome je živela. Velika nagrada za književnost Francuske akademije za životno delo dodeljena mu je 1991. godine.
Kao veliki zaljubljenik u putovanja jednom je izjavio: „Moja je filozofija suprotna filozofiji puža – svoju kuću nikada ne treba nositi sa sobom, nego po potrebi treba naučiti da se živi u kući drugih, a oni isto tako mogu živeti u vašoj.“
Zak Lakarijer je umro u Parizu 2005. godine, a prema testamentarnoj volji prah mu je rasut u talase Egejskog mora.
Kod nas su objavljene Lakarijerove knjige Gnostici (Gradac, Čačak-Beograd, 2001), Rečnik zaljubljenika u Grčku (Službni glasnik, Beograd, 2009) i Grčko leto (Karpos, Loznica, 2012).

MG136