pregleda
Žak Lakarijer - LJUDI OPIJENI BOGOM (novo)
| Cena: |
| Želi ovaj predmet: | 3 |
| Stanje: | Nekorišćen |
| Garancija: | Ne |
| Isporuka: | Pošta Lično preuzimanje |
| Plaćanje: | Tekući račun (pre slanja) Lično |
| Grad: |
Novi Sad, Novi Sad |
- ima 100 jedinstvenih pozitivnih ocena od kupaca,
- tokom perioda od 6 meseci uplati minimum 20.000 dinara na svoj Limundo račun.
Pozitivne: 10735
Godina izdanja: 2019
ISBN: 978-86-89901-59-7
Jezik: Srpski
Autor: Strani
Esej o pravoslavnom asketizmu i monaštvu.
Autor - osoba Lacarrière, Jacques, 1925-2005 = Lakarijer, Žak, 1925-2005
Naslov Ljudi opijeni Bogom / Žak Lakarijer ; prevela sa francuskog Olgica Stefanović
Jedinstveni naslov ǂLes ǂhommes ivres de Dieu. srpski jezik
Vrsta građe naučna monog. ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.)
Jezik srpski
Godina 2019
Izdavanje i proizvodnja Beograd : B. Kukić ; Čačak : Gradac K, 2019 (Sopot : Slava)
Fizički opis 217 str. ; 23 cm
Drugi autori - osoba Stefanović, Olgica, 1956- = Stefanović, Olgica, 1956-
Zbirka Alef / urednik Branko Kukić ; ǂknj. ǂ112
(GK; broš. sa omotom)
Napomene Prevod dela: ǂLes ǂhommes ivres de Dieu / Jacques Lacarrière
Tiraž 500
O autoru: str. 217
Napomene i bibliografske reference uz tekst.
Predmetne odrednice Pravoslavni asketizam
Žak Lakarijer se rodio u Limožu 1925. Po završetku studija klasične književnosti na Sorboni 1950, ubrzo ostavlja diplomu i nastavničko zvanje i kreće na put po Mediteranu. Sa svojih putovanja doneo je značajan broj dela o staroj i modernoj Grčkoj, brojne prevode savremenih grčkih pisaca i ovaj esej o pustinjacima iz egipatskih pustinja, čija se prva verzija pojavila I960. godine.
Romanopisac, esejista, prevodilac, istaknuti kritičar, novinar, hodočasnik i putnik, Žak Lakarijer je pre svega poznat po putopisima nastalim pod snažnim uticajem njegovog oduševljenja prema grčkoj civilizaciji. Prvi put putuje u Grčku 1947. sa Grupom za antičko grčko pozorište sa Sorbone, a 1950. provodi više meseci na Kritu, pa zatim i na Svetoj gori kojoj će se redovno vraćati u periodu između 1952. i 1966.
Knjiga „Grčko leto“ (1976) doživela je značajan uspeh. U autorov književni opus spadaju i knjige Gnostici, Ikarov let, Reci antičke Grčke, Ova lepa današnjica, Vrt za pamćenje, Rečnik zaljubljenika u Grčku i mnoge druge. Osamdesetih godina XX stoleća u Šasiju, seocetu u Burgundiji, piše Mariju Egipćanku, prvi roman u kome se priča o Mariji Egipćanki veoma istančano i poetično prepliće sa autorovim razmišljanjima o vremenu u kome je živela. Velika nagrada za književnost Francuske akademije za životno delo dodeljena mu je 1991. godine.
Kao veliki zaljubljenik u putovanja jednom je izjavio: „Moja je filozofija suprotna filozofiji puža – svoju kuću nikada ne treba nositi sa sobom, nego po potrebi treba naučiti da se živi u kući drugih, a oni isto tako mogu živeti u vašoj.“
Zak Lakarijer je umro u Parizu 2005. godine, a prema testamentarnoj volji prah mu je rasut u talase Egejskog mora.
Kod nas su objavljene Lakarijerove knjige Gnostici (Gradac, Čačak-Beograd, 2001), Rečnik zaljubljenika u Grčku (Službni glasnik, Beograd, 2009) i Grčko leto (Karpos, Loznica, 2012).
MG134
Autor Eznepidis, Pajsije, 1924-1994
Naslov Duhovno buđenje / starac Pajsije Svetogorac ; [prevod sa grčkog jezika Sestrinstvo manastira Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana]
Ostali naslovi Pneumatiki afipnisi. scc
Jezik srpski
Vrsta građe knjiga
Godina 2005
Izdanje 1. izd.
Izdavanje i proizvodnja [Ristovac] : Manastir Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, 2004 (Niš : Sven)
Drugi autori Filoteja, igumanija (autor dodatnog teksta)
Sestrinstvo manastira Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana. Gornje Žapsko (prevodilac)
Fizički opis 355 str. : autorove slike ; 24 cm
Zbirka Pouke / starac Pajsije Svetogorac ; tom 2
Napomene Prevod dela: Pneumatiki afipnisi / Gerontos Paisioj Agioreitoj
Tiraž 2.000
Str. 13-17: Predgovor / igumanija Filoteja.
Predmetne odrednice Eznepidis, Pajsije, 1924-1994
Ovaj drugi tom pouka starca Pajsija Svetogorca, Duhovno buđenje, obuhvata teme koje se tiču današnje stvarnosti. One nas prizivaju na postojano bdenje i spremnost, pripremajući nas na neprilike sa kojima ćemo se najverovatnije suočiti. Jer – kao što smo već videli – obistinjuje se ono što je Starac često govorio: „Prelazićemo iz oluje u oluju. Neko vreme će tako da bude; jedna sveopšta pometnja“.
Starac Pajsije rođen je na praznik svete Ane, 25. jula 1924. godine u maloazijskom selu Farasa, u Kapadokiji (današnja jugoistočna Turska). Njegov otac Prodromos, bio je gradonačelnik Farase i veoma pobožan čovek. Duhovni otac Prodromosove porodice bio je čuveni sveti Arsenije Kapadokijski. Starac Pajsije kršten je 7. avgusta 1924. godine od samog svetog Arsenija koji nije ispunio želju njegove familije da se dečak zove Hristo, kako se zvao njegov deda, i dao mu ime Arsenije. Sveti Arsenije je tada proročki rekao: „Ja shvatam da biste vi želeli da neko bude dedin naslednik, ali zar i ja ne bih mogao da poželim monaha koji bi bio moj naslednik.`
Samo nedelju dana kasnije na praznik Vozdviženja Časnog Krsta, od Turaka nasilno proterane, grčke izbeglice iz Farase nakon mnogih iskušenja stižu u Pirejsku luku u Grčkoj.
Posle odslužene vojske 1949. godine, Arsenije odlazi na Svetu Goru, ali samo na kratko. Ponovo se na Svetu Goru vraća sledeće 1950. godine. Zamonašio se u manastiru Esfigmenu 1954. pod imenom Averkije. Iste godine po blagoslovu napušta Esfigmen i prelazi u manastir Filotej gde postaje učenik oca Simeona, vrlinskog čoveka. Ime Pajsije dobija 1956. kada je postrižen u malu shimu. Godine 1962. je iz duhovnih razloga otišao na Sinaj u keliju svetog Galaktiona, da bi se dve godine kasnije vratio na Svetu Goru u ivironski Skit svetih Arhangela.
Godine 1966. ozbiljno se razboleo i do kraja života imao probleme sa zdravljem.
Krajem 1967. odlazi u Katunakiju gde se nastanjuje u Ipatijevoj keliji koja pripada manastiru Velika Lavra.
Sledeće 1968. godine starac Pajsije odlazi u manastir Stavronikita gde postaje učenik znamenitog ruskog podvižnika oca Tihona koji je živeo u keliji Časnog Krsta. Posle blaženog usnuća starca Tihona nastanjuje se u njegovoj keliji gde živi do 1979. godine kada prelazi u manastir Kutlumuš, tj. isposnicu ovog manastira po imenu Panaguda.
Godine 1988. starac Pajsije teško oboleva od raka. Poslednje dane provodi van Svete Gore u ženskom manastiru svetog Jovana Bogoslova u Surotiju. Ovom sestrinstvu starac je već godinama bio duhovni savetnik. U utorak 12. jula 1994. godine starac je smireno predao svoju dušu Bogu, kojeg je duboko voleo i kome je služio od malena. Podvigom osvećeno telo blaženopočivšeg starca počiva u manastiru svetog Jovana Bogoslova u Surotijy, pored Soluna.
MG155 (NS)
Predmet: 77427357
