ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Godina izdanja: Ms
Jezik: Srpski

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju!

Obraz svetacki

Saveti za očuvanje duševnog zdravlja.

Živeći u doba sveopšte žurbe (srca) i nervoze, u krajnjoj tami samoljublja i okamenjene neosetljivosti, senkom i iluzijom duše, današnji čovek ipak ne ostaje bez znamenja Božje LJubavi.

Kao što je govorio veliki pesnik Rilke – ima Neko koji našem padanju „daje smer i sklad“. Taj Neko, ljubveobilni Bog otaca naših, put smirenja kroz pustoš neduhovnih prostora hitnje savremenog života, ukazao nam je preko naših savremenika, mudrih i molitvenih duhovnih otaca. Ovi ljudi, kojime je Nebo bilo otvoreno zato što su oni svoje srce otvorili Hristu i bližnjima, koji su sejali dobro seme sapatničke ljubavi Božije u zamrzla srca ljudska, neprestano su bdeli nad duhovnom sudbinom svog naroda i čitavog čovečanstva. Lišivši se svega obozemaljskog, u vremenu kada je i među mnogim pravoslavnim monasima duhovnost zamenjena idolopoklonstvom materijalnome – obraz maskom – oni su ljudima izobilno ponudili riznice duha ranog Hrišćanstva koje je plamtelo ljubavlju prema Večnosti.

Pouke Božanstvene ljubavi su ponajmanje knjiga, a ponajviše sredstvo da njime otoplimo srca svoja i da se suočimo sa svojom dušom za koju je Gospod raspet i vaskrsao i koja je vrednija od čitave Vaseljene.



Sveti Pajsije Svetogorac je jedan od najznačajnijih i najuvaženijih svetogorskih staraca 20. veka i pravoslavni hrišćanski monah koji je proteklih decenija postao jedna od najsvetijih ličnosti u Grčkoj. Kanonizovan je od strane Vaseljenske patrijaršije 13. januara 2015. godine[1] i proslavlja se 12. jula po novojulijanskom kalendaru, odnosno 29. juna po julijanskom kalendaru.[2] Veliki broj pravoslavnih u Grčkoj, Rusiji i Srbiji smatrao je oca Pajsija svetim dok još uvek nije bio zvanično kanonizovan.[3][4] Bio je poznat po strogom podvižničkom životu i blagodatnom daru duhovne prozorljivosti. Iza njegovog života ostale su brojne duhovne pouke i duhovna viđenja koja su zapisana od njegovih savremenika.

Rođen je 25. jula 1924. godine u maloazijskom selu Farasa, u Kapadokiji. Njegov otac Prodromos, bio je gradonačelnik Farase i veoma pobožan čovek. Duhovni otac Prodromosove porodice bio je čuveni sveti Arsenije Kapadokijski.

Sveti Arsenije ga je lično krstio 7. avgusta 1924. godine. Samo nedelju dana nakon toga Osmanlije nasilno su proterali Grke iz Kapadokoje. Njegova porodica zajedno sa izbeglicama iz Farase nakon mnogih iskušenja stigli su u Pirejsku luku u Grčkoj, gde su ostali da žive.

Nakon učestvovanja u Grčkom građanskom ratu, 1949. godine, odlazi na Svetu Goru. Tamo se zamonašio u manastiru Esfigmenu 1954. uzevši ime Averkije. Iste godine po blagoslovu napušta Esfigmen i prelazi u manastir Filotej gde postaje učenik oca Simeona. 1956. godine je postrižen u malu shimu i tada uzime ime Pajsije. 1962. godine je otišao na goru Sinaj u keliju Sv. Galaktiona, da bi se dve godine kasnije, usled bolesti vratio na Svetu Goru u Ivironski Skit Sv. Arhangela.

Godine 1966. ozbiljno se razboleo i do kraja života imao probleme sa zdravljem.

Krajem 1967. odlazi u Katunakiju gde se nastanjuje u Ipatijevoj keliji koja pripada manastiru Velika Lavra.

Sledeće 1968. godine starac Pajsije odlazi u manastir Stavronikita gde postaje učenik ruskog podvižnika oca Tihona koji je živeo u keliji Časnog Krsta. Posle smrti starca Tihona nastanjuje se u njegovoj keliji gde živi do 1979. godine kada prelazi u manastir Kutlumuš, tj. isposnicu ovog manastira po imenu Panaguda.

Godine 1988. starac Pajsije je teško oboleo od kancera. Poslednje dane proveo je van Svete Gore u ženskom manastiru Sv. Jovana Bogoslova u Surotiju, kod Soluna. Tamo je umro 12. jula 1994. godine