ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 2003
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Sva četiri
VEĆI format B5

Nekoliko reči o `Dobrotoljublju`
Predgovor
1 SVETI ANTONIJE VELIKI
1. Pouke svetog oca našeg Antonija o životu u Hristu
2. Pouke o dobroj naravstvenosti i o svetom životu u
170 poglavlja
3. Ustav otšelničkog života
4. Izreke Svetog Antonija i kazivanja o njemu
5. Objašnjenje nekih izreka Svetog Antonija
11 SVETI MAKARIJE VELIKI
Pouke Svetog Makarija
III PREPODOBNI AVA ISAIJA
1. Slova prepodobnog Isaije
2. Pravila i saveti monasima početnicima
3. Izreke ave Isaije
4. O čuvanju uma
5. Poglavlja o podvižništvu i bezmolviju
IV SVETI MARKO PODVIŽNIK
1. Poslanica monahu Nikolaju
2. Pouke Svetog Marka
3. 200 poglavlja o duhovnom zakonu
4. O onima koji misle da se opravdaju delima
V AVA EVAGRIJE
1. Poglavlja o delatnom životu, upućena Anatoliju.
2. Stologlavlja Evagrija monaha o delatnom životu
3. Obris monaškog života od evagrija monaha
4. 33 poglavlja - poređenja ..
5. Izreke Evagrija monaha o duhovnom životu
6. Druge izreke Evagrija monaha
7. O osam pomisli, Anatoliju
8. Misli, povezane sa izlaganjem o osam strasti
9. Pouke bratiji koji žive u opštežiću
10. Pouke devstvenicama
11. Poglavlja o različitim rđavim pomislima
12. Izreke Evagrija monaha


SADRŽAJ:
Nekoliko reči o `Dobrotoljublju`
Prepodobni Jovan Kasijan Rimljanin:
Pregled duhovne borbe
Prepodobni Isihije, prezviter jerusalimski:
Dušekorisne i spasonosne stotine prepodobnog
Isihija, prezvitera jerusalimskog Teodulu
Prepodobni Nil Sinajski:
Asketske pouke prepodobnog Nila Sinajskog
Preodobni Jefrem Sirin:
Podvižničke pouke prepodobnog Jefrema Sirina
Prepodobni Jovan Lestvičnik: o . podvižništvu
Prepodobni oci Varsanufije i Jovan:
Podvižničke pouke prepodobnih otaca Varsanufija i Jovana
Ava Dorotej:
Podvižničke pouke ave Doroteja
Preodobni Isaak Sirin:
Podvižničke pouke prepodobnog Isaaka Sirina

NEKOLIKO REČI O `DOBROTOLJUBLJU`

`Jevanđelje Božije je poslanstvo Božije ljudima kroz Sina
ovaploćenog, koji onima koji mu veruju daruje nagradu - večno oboženje`.
Ovim rečima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije
Palama izražavaju sadržaj Jevanđelja Hristovog: večno dobro,
blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za čitav rod čovečanski.
To i takvo Jevanđelje doživeli su i u sebi ostvarili
Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do
Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame,
i do naših dana ga žive i ostvaruju svi istinski pravoslavni
Hrišćani, svaki po meri vere` svoje, po `meri dara Hristova`.
Kao što su Dela Apostolska nastavak Jevanđelja Hristovog,
tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevanđelja i Dela i
Poslanica Apostolskih. A sve što su Sveti Oci napisali, najpre
su sami ispunili i ispunjavajući onda druge naučili, kako
kaže Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvrđujući jevanđelsku reč
Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao:
`Nema većeg bezobrazluka i drskosti nego tražiti od drugih ono
što sam nisi ispunio`. Stoga su Sveti Oci pisali samo ono
što su sami u ličnom i sabornom iskustvu doživeli i praktično
na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke,
naši stalni učitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju.
Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje (grčki:
FtLohaLi:a), jeste produžetak i ostvarenje Svetog Jevanđelja Hrista
Čovekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i večnog Obožitelja
čoveka. Šta sadrži Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga
od prevodilaca Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana
Zatvornika: `Dobrotoljublje sadrži u sebi izjašnjenje
(=izlaganje i tumačenje) skrivenoga u Gospodu Isusu života (Kol.
3,3). Skriveni u Gospodu našem Isusu Hristu istinski hrišćanski
život začinje se, raskriva se, i do savršenstva dohodi, u
svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom prisutne
u Hrišćanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod
vođstvom samoga Hrista Gospoda.


NEKOLIKO REČI O `DOBROTOLJUBLJU`
`Jevanđelje Božije to je poslanstvo Božije ljudima kroz Sina
ovaploćenog, Koji onima koji Mu veruju daruje nagradu - večno
oboženje`. Ovim rečima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije
Palama izražavaju sadržaj Jevanđelja Hristovog: večno
dobro, blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za čitav rod
čovečanski. To i takvo Jevanđelje doživeli su i u sebi ostvarili
Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola
do Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame,
i do naših dana žive ga i ostvaruju svi istinski pravoslavni
hrišćani, svaki po meri vere` svoje, po `meri dara Hristova`.
Kao što su Dela Apostolska nastavak Jevanđelja Hristovog,
tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevanđelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve što su Sveti Oci napisali, najpre su sami ispunili i ispunjavajući onda druge naučili, kako kaže Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvrđujući tako jevanđelsku reč Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao:
`Nema većeg bezobrazluka i drskosti nego tražiti od drugih ono što sam nisi ispunio`. Zato su Sveti Oci pisali samo
ono što su sami u ličnom i sabornom iskustvu doživeli i praktično na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, naši stalni učitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju.
Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje jeste produžetak i ostvarenje Svetog Jevanđelja
Hrista Čovekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i večnog Obožitelja čoveka. Šta sadrži Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodioca Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja
Teofana Zatvornika: `Dobrotoljublje sadrži u sebi izjašnjenje (=izlaganje i tumačenje) skrivenoga u Gospodu Isusu života (Kol. 3,3). Skriveni u Gospodu našem Isusu Hristu istinski hrišćanski
život začinje se, raskriva se, i do savršenstva dohodi, U svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom prisutne u hrišćanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vođstvom samoga Hrista Gospoda, Koji je obećao da će biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoljublju je izneto i
izraženo sve što se zbiva u duhovnom životu hrišćanina: đavolski
napadi i iskušenja, borbe i odolevanja (=pobede), padovi
i ustajanja, začinjanja i utvrđivanja različitih projava duhovnog života.