Godina izdanja: Ostalo
ISBN: Ostalo
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

SVETI JOVAN KRSTITELJ PRETEČA HRISTOV

Slaveći i sam Svetoga Jovana kao svoje krsno ime, želeo sam odavna da za svoje sasvečare, kao i za sve dobre pravoslavne Srbe, napišem život našega velikog sveca. S toga sam već od više godina pročitavao što god sam u raznim književnostima nalazio napisano o Svetom Jovanu. I ova knjižica, koju sad predajem u ovom obliku javnosti, plod je toga pročitavanja i proučavanja. Nisam ni nameravao da pišem učeno delo, puno navoda iz mnogobrojnih drugih dȇla. Želeo sam da čitaocima iz šireg našega čitalačkog kruga pružim knjigu, u kojoj će jasno i razumljivo biti izloženi glavni događaji iz života Svetoga Jovana, i da time podmirim jednu potrebu, za koju mi je izgledalo da doista postoji.
Neka je Slava našem velikom svecu! Neka se njegovo sveto ime slavi u srpskome narodu kroz sve vekove, dokle traje sunca i meseca!



PUTNE BELEŠKE PO STAROJ SRBIJI

Tebi najuviđajniji rodoljube;

Tebi najveći narodni učitelju i prosvetitelju svoga vremena;

Tebi, koji si i živom rečju i perom i mačem neprekidno i neumereno kroz ceo svoj život srbovao;

Tebi veliki Srbine, tebi Miloše S. Milojeviću, posvećujem ovu knjigu, koju pisah idući stopama tvojim.



DEČANSKI SPOMENICI PLAČ STARE SRBIJE

Knjiga „Plač Stare Srbije“ arhimandrita i igumana dečanskog Serafima Ristića, štampana u Zemunu 1864. godine je svojevrsni apel za pomoć u zaštiti ljudskih prava potlačenog srpskog i pravoslavnog življa na Kosovu. U knjizi arhimandrit Serafim pojedinačno i poimence navodi brojne slučajeve kršenja zakona, koji ostaju nekažnjeni od strane tadašnje, otomanske vlasti. Potresno svedočanstvo životu u teškom vremenu koje je trajalo predugo.

Stanje srpskog naroda pod tursko-albanskim igom sredinom XIX veka najbolje pokazuje sudbina manastira Dečana. Manastir je bio pod zaštitom turskih vlasti i albanskih „vojvoda“, ali je njegova sudbina u krajnjoj liniji zavisila od lokalnih namesnika. Sredinom XIX veka lokalne vlasti su mahom bile neraspoložene, iz verskih razloga, da ovoj hrišćanskoj bogomolji pruže punu zaštitu, ili su bile nemoćne da spreče prekomerno i svojevrsno pljačkanje manastira od strane nekih Albanaca muslimana. Žalbe monaha nisu pomagale: sultanov ferman iz 1849, kojim je obećana zaštita carske lavre, nije imao nikakvog stvarnog dejstva, jer „u planini ferman ne važi“ [urmanda ferman jok]. Zato se arhimandrit dečanski Serafim Ristić obraća „prošenijem“ ruskom caru Aleksandru II, 15. februara 1859, u kome braća manastira Dečana „sa suzama se mole za snažnu zaštitu od divlji i svirepi Arnauta, koji se Boga ne boje, a carske turske zapovesti ne slušaju. Ova obitelj Gospoda Vsedržitelja opkoljena sa sviju strana ovim nepokornim plemenom, zaista se naodi kao u lavovim ustima“. Serafim upozorava ruskog cara da će taj zulum, a s druge strane oskudica u novcu, primorati bratiju „da ostave ovaj divni spomen pravoslavni vremena serbskoga naroda, ovu jedinu potporu pravoslavija u ovome kraju, ovu jedinu utehu poraboćenih vernih“.


FORMAT:B5
POVEZ: MEK POVEZ
BROJ STRANA: 495


P2