Godina izdanja: 2006
ISBN: 86-395-0457-1
Oblast: Arhitektura
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Građevinska knjiga 2006 160 strana : ilustrovano

odlična očuvanost

U knjizi „Egzistencija, prostor i arhitektura“ norveški arhitekta i teoretičar Kristijan Norberg-Šulc razmatra odnos čoveka, prostora i arhitekture. Polazi od ideje da arhitektura nije samo oblikovanje fizičkih objekata, već način na koji čovek razume, organizuje i doživljava svoje postojanje u svetu.

Norberg-Šulc smatra da čovekov odnos prema prostoru počinje mnogo pre same arhitektonske forme. Čovek mora da se orijentiše u svetu i da pronađe svoje mesto. Prostor zato nije neutralna praznina, već struktura koja omogućava čoveku da razume gde se nalazi, kako je svet organizovan i kakav je njegov odnos prema okolini.

Jedan od ključnih pojmova je egzistencijalni prostor. To je prostor koji čovek doživljava i kojem daje značenje kroz svakodnevni život. On obuhvata odnose kao što su unutra–spolja, centar–periferija, blizu–daleko, poznato–nepoznato. Na taj način prostor postaje deo čovekovog iskustva, a ne samo geometrijska kategorija.

Za Norberg-Šulca je posebno važan pojam mesta. Mesto nastaje kada određeni prostor dobije identitet i značenje. Arhitektura ima zadatak da takvo mesto učini čitljivim, prepoznatljivim i pogodnim za ljudsko stanovanje. Zbog toga dobra arhitektura ne postoji izolovano od konteksta, već uspostavlja odnos između čoveka, građevine i njenog okruženja.

Autor razlikuje različite načine na koje čovek doživljava prostor. Prostor može biti shvaćen kao fizički, perceptivni, egzistencijalni, arhitektonski i matematički. Arhitektonski prostor povezuje ove različite nivoe i pretvara ih u konkretnu prostornu organizaciju.

Važna je i ideja orijentacije i identifikacije. Da bi čovek mogao da se oseća „kod kuće“, mora da bude sposoban da se orijentiše u prostoru i da se identifikuje sa mestom. Arhitektura zato treba da pruža određenu prostornu strukturu, red i karakter, umesto da proizvodi potpuno apstraktno i bezlično okruženje.

Norberg-Šulc posebnu pažnju posvećuje odnosu između arhitekture i prirode. Građevina ne treba samo da zauzme određeni prostor, već da artikuliše odnos prema pejzažu, svetlosti, topografiji i klimatskim uslovima. Arhitektura na taj način može da „otkrije“ karakter određenog mesta.

U osnovi knjige nalazi se shvatanje arhitekture kao konkretizacije čovekovog postojanja u prostoru. Čovek kroz arhitekturu ne dobija samo sklonište, već mogućnost da se orijentiše, identifikuje sa okruženjem i iskusi pripadnost određenom mestu.

Ključne ideje

Egzistencijalni prostor – prostor kakav čovek doživljava kroz svoje postojanje i svakodnevno iskustvo.

Mesto – prostor koji poseduje identitet, karakter i značenje.

Orijentacija – sposobnost čoveka da odredi gde se nalazi i kako je prostor organizovan.

Identifikacija – čovekovo prepoznavanje sebe i svog načina života u određenom okruženju.

Stanovanje – više od fizičkog boravka; predstavlja čovekovo ukorenjivanje i pripadanje mestu.

Karakter – osobine koje određenom mestu daju prepoznatljivost i atmosferu.

Centar i periferija – prostorni odnosi pomoću kojih čovek organizuje svoje iskustvo sveta.

Unutra i spolja – osnovna opozicija koja određuje odnos čoveka prema prostoru.

Blizu i daleko – odnosi koji utiču na način na koji čovek doživljava prostornu udaljenost.

Arhitektonski prostor – prostor oblikovan arhitekturom tako da odgovara ljudskom iskustvu i potrebama.

Priroda i arhitektura – njihov odnos omogućava da građevina postane deo konkretnog mesta.

Identitet mesta – skup karakteristika po kojima je određeno mesto prepoznatljivo.

Smisao arhitekture – arhitektura treba da omogući čoveku da razume svoje mesto u svetu.

Genius loci – „duh mesta“, odnosno karakter i atmosfera koji određuju identitet određenog mesta.

Ukratko :

Norberg-Šulc posmatra arhitekturu kao sredstvo kojim čovek organizuje svoje postojanje u svetu. Ključni su pojmovi egzistencijalnog prostora, mesta, orijentacije, identifikacije, stanovanja i karaktera. Arhitektura ne treba da bude samo fizička forma, već treba da stvara smislena mesta u kojima čovek može da se orijentiše, prepozna i oseća kao kod kuće.