ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1949
Autor: Domaći
Oblast: Saobraćaj
Jezik: Srpski

Spolja kao na fotografijama, unutra dobro očuvano.

Autor - osoba Marković, Dušan
Naslov Bicikl / Dušan Marković
Vrsta građe priručnik
Jezik srpski
Godina 1949
Izdavanje i proizvodnja Beograd : Tehnička knjiga, 1949 (Novi Sad : Zmaj)
Fizički opis 143 str. : ilustr. ; 22 cm
Zbirka Automobilsko-motociklistička biblioteka ; sv. 1
Napomene Tiraž 7000
Bibliografija: str. 7.
Predmetne odrednice Bicikli -- Tehnika – Priručnici

UVOD
Bicikl je nesumnjivo najrasprostranjenije saobraćajno sredstvo, naročito po gradovima, gde vrlo pogodno služi za jeftin i relativno brz saobraćaj, za prevoz paketa i drugog sličnog prilagođenog tereta na kraća rastojanja; bicikl isto tako služi za sport. Za popularnost koju je stekao u toku pola veka ima da zahvali svojim izvanredno povoljnim osobinama i to: korisnik pruža vozaču u svakom trenutku bez potrebe za pripremom; jeftinoći u investicijama i pogonu, tako da je pristupačan siromašnim slojevima; zatim maloj težini i prostornosti, zbog čega je vrlo praktičan pri upotrebi i smeštaju; privlačnosti kao sredstva za sport, što ga čini ljubimcem mladih ljudi; najzad otpornosti, udobnosti, povoznosti i lepom spoljašnjem izgledu. Njegovoj ogromnoj rasprostranjenosti doprineli su: niski troškovi održavanja pod uslovom da se na vreme preduzimaju potrebne mere oko opravki, podmazivanja i pranja, kao i uz poštovanje propisa o opterećenju, brzini voženja po lošim putevima i reglaži pojedinih organa; vrlo laka zamenljivost delova ma da standardizacija još nije strogo sprovedena; dobri putevi; odsustvo potrebe za pogonskim gorivom; lakoća u izučavanju voženja kao i nepostojanje diplome vozača.
Bicikl isto tako služi i u doba rata, kako vojnoj mašini, tako i pozadini, osobito onda kada treba štedeti benzin, pošto bicikl iziskuje samo mišićnu snagu. Tada, kad se javi potreba za štednjom benzina, ni ulica ni putevi nisu pretrpani motornim vozilima, velikim protivnicima bicikla, te on i tu nalazi široku i neometanu primenu.
O koristima koje, u doba sve većeg razvoja industrije, pruža bicikl u ekonomskom i socijalnom pogledu ne treba ni diskutovati. U prilog tome govore statističke cifre dobivene na osnovu posmatranja saobraćaja u jednom velikom industrijskom gradu Evrope. U velikom gradu su preko 50% svih stanovnika koristili bicikl, dok ga je u gradu srednje veličine upotrebljavalo samo oko 30 do 35%. Ova razlika u procentima objašnjava se time, što u gradu srednje veličine veliki deo zaposlenih lica stanuje blizu mesta gde radi.
Drugi statistički podaci daju sliku gustine biciklističkog saobraćaja u zavisnosti od veličine grada. Brojanja su vršena na glavnim arterijama i trgovima u toku od po 10 dana u 1936 i 1937 god. i to u gradovima triju kategorija: u milionskim varošima, u varošima od 350.000 i od 20.000 do 50.000 stanovnika. Srednji broj bicikla u saobraćaju za sve tri kategorije izneo je oko 300 na čas; u milionskim gradovima preko 500, u srednjim preko 400, a u malim preko 200. Kod ove statistike imali su gradovi srednje kategorije 10 puta više stanovnika od gradova poslednje kategorije, dok im je broj bicikla u saobraćaju bio svega dva puta veći, pa je prema tome upotreba bicikla u gradovima od 20.000 do 50.000 stanovnika srazmerno pet puta veća nego u gradovima oko 350.000 stanovnika. Ovo se objašnjava time što u malim gradovima nema javnih saobraćajnih sredstava kao što je tramvaj, autobus, trolejbus, taksi i tako dalje.
Od osobitog značaja je konstatacija učinjena prilikom uzimanja statističkih podataka da je srednji broj od 300 biciklista na čas bio u radnim danima, dok je nedeljom pao na 200. Ta činjenica potvrđuje da je bicikl vozilo poglavito zaposlenog čoveka, čime se dokazuje njegov socijalni značaj. Ogroman broj bicikla dokazuje da je bicikl važno saobraćajno sredstvo bez koga se ne može ni zamisliti gradski saobraćaj.
Da bi održavanje bicikla bilo rentabilno, i bicikl kao i svako drugo vozilo iziskuje poznavanje i negu. Ukoliko vozač podrobnije poznaje namenu, sastav i funkcije elemenata bicikla, utoliko će se ovi manje izlagati prevremenom kvaru, pa će utoliko duže trajanje imati njegov bicikl, dok će se voženje obavljati sa više sigurnosti i regularnosti.
Cilj ove knjige je da čitaoce upozna sa osnovnim elementima bicikla, sa njihovom namenom, dejstvom, upotrebom, reglažom i opravkama i uopšte sa njegovim održavanjem. Radi lakšeg shvatanja, a zbog raznorodnosti materije, knjiga je podeljena u četiri dela: I) Tehnika bicikla; II) Održavanje, opravke i alat; III) Voženje i obuka u voženju; IV) Biciklistički sport.

SADRŽAJ
Uvod 9
DEO I
TEHNIKA BICIKLA
Glava I – Razvoj bicikla 11
Glava II – Podela i opis bicikla i njegovih sklopova 17
1. Podela bicikla 17
2. Sastav i funkcionisanje bicikla 19
Glava III – Ram 20
1. Uloga i opis rama 20
2. Naprezanje i ispitivanje rama 27
A) Naprezanje rama 27
B) Statičko ispitivanje rama 28
a) Ispitivanje glave upravljača 28
b) Ispitivanje trougla rama 28
c) Ispitivanje celokupnog rama 29
C) Dinamičko ispitivanje rama 30
3. Oblici rama 31
4. Proveravanje simetričnosti rama 33
Glava IV – Prednja viljuška 35
1. Uloga i opis prednje viljuške 35
2. Ispitivanje prednje viljuške 39
3. Proveravanje simetričnosti prednje viljuške 40
4. Gibljiva prednja viljuška 40
Glava V – Upravljač 42
Glava VI – Kuglična ležišta 46
Glava VII – Pedalni i prenosni uređaji 51
1. Pedalni uređaj 51
A) Pedale 51
B) Krivaje 52
C) Glavna osovina i glavna ležišta 54
2. Prenosni uređaji 57
A) Lančani prenosni uređaj 57
a) Veliki zupčanik 57
b) Lanac 58
c) Mali zupčanik (venac) 60
B) Kardanski prenosni uređaj 61
Glava VIII – Menjači brzina 63
1. Potreba promene prenosa i otpora kretanja 63
2. Vrste menjača brzina 69
A) Menjači brzina sa zupčanicima 69
a) Neposredni prenos 75
b) Smanjeni prenos 75
c) Povećani prenos 75
B) Menjači brzina sa prebacivanjem lanca 76
C) Menjači brzina sa dvostruko obmotanim lancem 78
a) Menjanje brzina kvačenjem pojedinih zupčanika 78
b) Menjanje brzina promenom smera obrtanja krivaje 78
Glava IX – Točak bicikla 79
1. Obruč točka 80
2. Žice točka (žbice) 82
3. Prednja i zadnja glavčina 84
4. Slobodan točak 85
5. Reglaža točkova 88
Glava X – Kočnice 89
Glava XI – Gume 94
Glava XII – Uređaji i pribor bicikla 98
1. Sedlo 98
2. Blatobrani 99
3. Reflektujuće staklo 100
4. Ogledalo 101
5. Nosač prtljaga 101
6. Brojač kilometara 102
7. Podupirač 102
8. Prikolica 103
Glava XIII – Uređaj za signalizaciju 104
1. Uređaj za osvetljenje i svetlosnu signalizaciju 104
2. Uređaj za zvučnu signalizaciju 106
Glava XIV – Materijal koji se upotrebljava za izradu bicikla 107
DEO II
ODRŽAVANJE BICIKLA
Glava XV – Čišćenje bicikla 109
Glava XVI – Čuvanje bicikla preko zime 109
Glava XVII – Podmazivanje 110
Glava XVIII – Zamena neispravnih delova 111
Glava XIX – Važniji kvarovi i njihovo otklanjanje 111
1. Ram 111
2. Prednja viljuška 111
3. Upravljač 112
4. Kuglična ležišta 112
5. Zupčanik za lanac 112
6. Lanac 112
7. Pedale 113
8. Pedalni uređaj 113
9. Veliki zupčanik za lanac 114
10. Lanac 114
11. Kardanska osovina 114
12. Mali zupčanik za lanac 114
13. Menjači brzina 114
14. Točak 115
15. Slobodan točak 115
A) Jednosmerno kvačilo u malom zupčaniku 115
B) Jednosmerno kvačilo u glavčini zadnjeg točka 115
16. Kočnice 116
A) Kočnica u glavčini zadnjeg točka 116
B) Kočnica sa dobošem 116
a) Kočnica slabo dejstvuje 116
b) Kočnica ne dejstvuje 116
c) Ostali nedostaci 116
C) Kočnica sa dejstvom na obruč točka 117
17. Gume 117
A) Unutrašnja guma 117
B) Spoljašnja guma 117
18. Sedlo 118
19. Blatobran 118
20. Uređaj za električno osvetljenje 118
A) Nema osvetljenja 118
B) Osvetljenje slabo 118
Glava XX – Ručni alat i pribor 119
DEO III
DINAMIKA VOŽENJA
OBUKA U VOŽENJU BICIKLA
Glava XXI – Održavanje ravnoteže 120
Glava XXII – Voženje bicikla kroz krivine 123
1. Granične vrednosti centrifugalne sile i najveća brzina voženja u krivini 123
2. Nagib bicikliste pri prolazu kroz krivine 126
Glava XXIII – Obuka u voženju bicikla 128
DEO IV
BICIKLISTIČKA TAKMIČENJA – TRKE
Glava XXIV – Trke na drumu 131
1. Trke na drumu sa manjim prekidima 131
2. Trke u etapama 132
3. Trke za motociklom 133
Glava XXV – Trke na stadionu 134
Glava XXVI – Trke na valjcima 135
Glava XXVII – Taktika trka i trening 137
1. Trke na kratkoj stazi 137
2. Trke na dugoj stazi 138
3. Odelo trkača pri treningu ili pripremi 139
Priprema za trke 139

MG P79 (N)