Godina izdanja: 2015
ISBN: 978-86-6047-190-3
Oblast: Arhitektura
Autor: Domaći
Jezik: Srpski

IVAN R. MARKOVIĆ

ARHITEKTA STEVAN MIĆIĆ - OPUS 40 (izložba: septembar 2015, Galerija Kuće legata u Beogradu)

Predgovor - Dragomir Acović

Predgovor - Aleksandar Stjepanović

Izdavač - Dosije studio, Beograd

Godina - 2015

114 strana

23x23 cm

ISBN - 978-86-6047-190-3

Povez - Broširan

Stanje - Kao na slici, ima ex libris prethodnog vlasnika, tekst bez podvlačenja



SADRŽAJ:
DRAGOMIR ACOVIĆ - Radoznalost
ALEKSANDAR STJEPANOVIĆ - Uvod
Stvaralaštvo
Urbanizam
Arhitektura
Likovni Opus
Zaključak
Prilozi


`U septembru 2015. godine u Galeriji Kuće legata u Beogradu otvorena je izložba pod nazivom Arhitekta Stevan Mićić ‒ opus 40. Na izložbi su prikazane četiri decenije bogatog i svestranog stvaralaštva arhitekte Stevana Mićića. Autor izložbe i kataloga je istoričar arhitekture Ivan R. Marković. Autori postavke izložbe bili su arhitekti Stevan Mićić, Dragomir Acović i Ana Dušmanović. Katalog izložbe predstavlja dvojezično izdanje, na srpskom i engleskom jeziku, i sadrži 113 strana i preko 130 ilustracija iz privatne zbirke Stevana Mićića i preduzeća `ABA Consult“

Autor prvog poglavlja kataloga pod nazivom „Radozna-lost“ jeste arhitekta Dragomir Acović. Razlog zašto uvodno poglavlje nosi upravo ovaj naslov leži u jednostavnoj tvrdnji autora da je oslonac u radu arhitekte Stevana Mićića upravo u radoznalosti kao važnoj vrlini njegovog karaktera. Kroz britku analizu Acović otkriva suštinu Mićićeve stvaralačke prirode, na samom početku pripremajući čitaoca za dalje upoznavanje njegove arhitekture i umetnosti.

Uvodnu reč u katalogu napisao je Aleksandar Stjepanović, profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu. On je izložio proces kroz koji je prošao sa autorskim timom prilikom priređivanja materijala za izložbu. Postavivši ključna pitanja suštine svake izložbe, pa i ove, a to je koju poruku bi ona trebalo da prenese publici, Stjepanović ističe tri nivoa analize i tumačenja, objašnjavajući pritom šta je pokazano izložbom.

Dalju studiju Mićićevog stvaralaštva Ivan R. Marković podelio je u pet poglavlja, uz priloge na kraju. U poglavlju posvećenom stvaralaštvu Stevana Mićića, Marković uvodi čitaoca u Mićićev životni put, počevši od studentskih dana, preko rada u „Energoprojektu“ (1977‒1984), zatim u „Invest-birou“ (1986‒1990), potom u birou „IBI inženjering i projektovanje“ (1992‒1996) i na kraju do osnivanja sopstvenog biroa „ABA inženjering“ 1996. godine, od 2006. pod nazivom „ABA Consult“.

Poglavlje koje tretira radove iz oblasti urbanizma počinje opisom samih početaka Mićićevog stvaralaštva tokom rada u „Energoprojektu“. Autor kataloga navodi, analizira i valorizuje brojna urbanistička rešenja koja je Mićić realizovao širom Srbije, ali i u inostranstvu. Posebno je istaknut Mićićev kontekstualni pristup tretiranju javnog prostora, ali i primena savremenih materijala i praćenje svetskih trendova u arhitekturi i urbanizmu.

Arhitektonski opus arhitekte Mićića obrađen je u posebnom poglavlju. Naročit akcenat stavljen je na stambenu arhitekturu, u kojoj je Mićić, pored urbanističkih rešenja, dao najveći doprinos novijoj arhitekturi Beograda i Srbije. Marković zapaža posebnu likovnu i estetsku vrednost kuća na uglu koje je Mićić projektovao i analizira njihovu kompozicionu kompleksnost na jedan inovativan način. Pored stambene arhitekture, Marković detaljno obrazlaže značaj drugih ostvarenja Mićićevog opusa: stambeno-poslovnih objekata, tržnih centara, hotela i zdravstvenih objekata. Širok tipološki dijapazon Mićićevih građevina svedoči o njegovom talentu i sposobnosti da uspešno projektuje različite zadatke, što Ivan R. Marković kroz analizu i vrednovanje Mićićevog arhitektonskog stvaralaštva nedvosmisleno ističe.

Nije čest slučaj da arhitekti pored bogatog i plodnog stvaralaštva imaju i obiman likovni opus. Zato je ovaj segment Mićićevog rada zaslužio zasebno poglavlje i analizu, jer, kako Dragomir Acović navodi u uvodnom poglavlju: „Arhiteka mora biti homo universalis da bi mogao da razume, interpretira i realizuje planove i snove, bilo sopstvene, bilo tuđe.“ (str. 7). Kao što je slučaj kod projektovanja, Mićićevo likovno stvaralštvo odiše širokim dijapazonom motiva, ali i tehnika, od veštog vladanja crtežom kroz tuš i bakropis, pa do akcentovanja kolorita temperom u kombinovanoj tehnici.

U zaključku, Ivan R. Marković čini sažetu rekapitulaciju već višestruko analiziranog plodnog stvaralaštva Stevana Mićića. Ovom elaboracijom postavio je temelje za dalje istraživanje i valorizaciju Mićićevog rada, što ovaj katalog i izložbu čini pionirskim poduhvatom na polju izučavanja novije srpske arhitekture.

Iako je tendencija istoričara arhitekture da poštuju istorijsku distancu od tri decenije kako bi što pravednije valorizovali određena ostvarenja arhitekata ili pak njihovo celokupno stvaralaštvo, Ivan R. Marković to svakako ne čini u svom istraživačkom radu. Smelo se upuštajući u vrednovanje, autor kataloga i izložbe je pokazao izuzetno temeljan metodološki pristup opusu jednog arhitekte koji i dalje aktivno stvara i čija mnoga značajna osvarenja možemo sa radošću očekivati u budućnosti. Katalog izložbe Arhitekta Stevan Mićić ‒ opus 40 pre svega ukazuje na značaj istraživanja i valorizovanja onog što danas zovemo savremenom arhitekturom, uprkos riziku i teškoćama pri ocenjivanju nečijeg svaralaštva koje još uvek nije u potpunosti zaokruženo. Međutim, na značaj svaralaštva nekih arhitekata svakako treba blagovremeno ukazati, jer je kvalitet njihovog rada vidljiv i bez formiranja naročite vremenske distance.`



Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku.