Godina izdanja: 1989
ISBN: 86-395-0178-5
Oblast: Arhitektura
Jezik: Srpski
Autor: Strani

Građevinska knjiga 1989 199 strana : ilustrovano

očuvanost 5-

Internacionalni stil je knjiga Henri-Rasela Hičkoka i Filipa Džonsona, nastala iz istoimene izložbe održane u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku 1932. godine. Delo je imalo veliki uticaj na način na koji je moderna arhitektura predstavljana, klasifikovana i tumačena.

Rezime

Autori pokušavaju da definišu novi međunarodni arhitektonski stil koji se razvio posle Prvog svetskog rata. Prema njima, moderna arhitektura više ne pripada samo pojedinačnim nacionalnim tradicijama, već pokazuje zajedničke formalne principe koji se pojavljuju u različitim evropskim i američkim sredinama.

U središtu knjige nalazi se ideja da arhitektura treba da se oslobodi istorijskih stilova i dekoracije. Umesto klasičnih ornamenata, simetričnih fasada i tradicionalnih arhitektonskih motiva, nova arhitektura koristi čiste geometrijske forme, jednostavne površine i savremene konstrukcione tehnologije.

Hičkok i Džonson posebno izdvajaju tri osnovna principa Međunarodnog stila:

Arhitektonska zapremina umesto masivnosti
Naglasak se pomera sa teških, kompaktnih masa na lagane i jasno definisane prostorne zapremine.
Regularnost, a ne aksijalna simetrija
Moderna zgrada ne mora biti simetrična prema tradicionalnim klasičnim pravilima. Važniji je pravilan ritam i organizacija elemenata.
Izbegavanje primenjene dekoracije
Ornament koji nema konstruktivnu ili prostornu funkciju smatra se nepotrebnim. Estetika treba da proizlazi iz same arhitekture.

Autori zato arhitekturu posmatraju kroz formu, prostor i površinu, a ne prvenstveno kroz istorijski stil. Konstrukcija i novi materijali — čelik, armirani beton i staklo — omogućavaju otvorenije planove, veće prozorske površine, slobodnije fasade i nove odnose između unutrašnjeg i spoljašnjeg prostora.

Među arhitektama koje knjiga predstavlja nalaze se Le Korbizije, Valter Gropijus, Ludvig Mas van der Roe, J. J. P. Oud i drugi predstavnici evropske moderne. Njihova dela autori predstavljaju kao primere šireg međunarodnog razvoja moderne arhitekture.

Važno je, međutim, razumeti da knjiga ne predstavlja neutralnu istoriju moderne arhitekture. Ona aktivno učestvuje u stvaranju kanona: određuje koje arhitekte i koje formalne karakteristike treba smatrati reprezentativnim za novi stil. Zbog toga je njen uticaj bio veliki, ali je koncept „Internacionalni stil“ kasnije i kritikovan zbog pojednostavljivanja raznovrsnosti moderne arhitekture.

Suština

Međunarodni stil = moderna arhitektura oslobođena istorijske dekoracije, zasnovana na čistoj geometriji, prostornoj zapremini, pravilnosti i savremenim konstrukcionim principima.

Može se zapamtiti kroz:

zapremina + pravilnost + odsustvo ornamenta → Međunarodni stil

Ključne reči

Međunarodni stil
moderna arhitektura
MoMA
arhitektonska izložba
modernizam
funkcionalizam
geometrija
zapremina
prostor
površina
forma
pravilnost
ritam
asimetrija
odsustvo ornamenta
čiste forme
ravne površine
čelična konstrukcija
armirani beton
staklo
slobodan plan
otvoren prostor
fasada
konstrukcija
industrijalizacija
standardizacija
internacionalizacija
evropski modernizam
Le Korbizije
Valter Gropijus
Ludvig Mas van der Roe
J. J. P. Oud
Bauhaus
De Stajl
nova arhitektura
arhitektonski kanon
istorijski stilovi
dekoracija
ornament


Hitčkok i Džonson u delu „Internacionalni stil“ definišu modernu arhitekturu kroz tri osnovna principa: arhitektonsku zapreminu umesto masivne forme, pravilnost umesto tradicionalne simetrije i odsustvo primenjene dekoracije. Knjiga iz 1932. godine značajno je doprinela formiranju međunarodnog kanona moderne arhitekture i afirmaciji arhitekata kao što su Le Korbizje, Gropijus i Mas van der Roe.