ISBN: Ostalo
Godina izdanja: 1995
Autor: Domaći
Oblast: Metrologija
Jezik: Srpski

Muzej nauke i tehnike : Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti 1995 361 strana : ilustrovano ; deo teksta uporedo na srpskom i engleskom jeziku

očuvanost 5-

„Svet merenja“ (The World of Measurements) je obimna izložba i prateći katalog objavljen 1995. godine u izdanju Srpska akademija nauka i umetnosti i Muzej nauke i tehnike. Autori izložbe su Srđan Spiridonović i Jelenka Petković, dok je odgovorni urednik bio Dragoslav Srejović. Katalog sadrži bogatu dokumentaciju o istoriji merenja i mernih instrumenata.

Kratak rezime

Publikacija prikazuje razvoj čovekove potrebe za merenjem sveta – od najstarijih civilizacija do savremenih naučnih instrumenata. Kroz istoriju dužine, mase, vremena, zapremine, temperature i drugih fizičkih veličina, autori pokazuju kako su sistemi merenja omogućili razvoj trgovine, nauke, tehnike i svakodnevnog života.

Poseban naglasak stavljen je na:

nastanak prvih mernih jedinica;
razvoj mernih instrumenata;
standardizaciju mera;
vezu između naučnog napretka i preciznog merenja;
razvoj metrologije u Srbiji i svetu.

Osnovna ideja izložbe jeste da se istorija civilizacije može posmatrati i kao istorija sve preciznijeg merenja prirode i društva.

Strukturni pregled

1. Uvod – Zašto čovek meri?

Potreba za određivanjem prostora, vremena i količine.
Merenje kao osnova organizovanog društva.
Veza između merenja i razvoja civilizacije.

Ključna ideja:

Bez merenja nije moguće razviti trgovinu, graditeljstvo, nauku niti administraciju.

2. Najstariji sistemi mera

Mere u starom Egiptu.
Vavilonski i grčki sistemi.
Rimske mere.
Merenje zasnovano na delovima ljudskog tela (lakat, stopa, pedalj).

Ključna ideja:

Prve mere bile su lokalne i zasnivale su se na praktičnim potrebama zajednice.

3. Razvoj mernih instrumenata

Vage i tegovi.
Sunčani satovi.
Vodeni časovnici.
Geodetski instrumenti.
Astronomski instrumenti.

Ključna ideja:

Napredak instrumenata omogućio je veću preciznost i nova naučna otkrića.

4. Merenje vremena

Kalendari.
Mehanički satovi.
Razvoj časovničarske tehnologije.
Standardizacija vremena.

Ključna ideja:

Precizno merenje vremena bilo je ključno za navigaciju, industriju i nauku.

5. Merenje prostora i zemlje

Kartografija.
Geodezija.
Merenje udaljenosti.
Razvoj mapa i planova.

Ključna ideja:

Razumevanje prostora omogućilo je razvoj država, saobraćaja i urbanizma.

6. Nastanak modernih mernih sistema

Uvođenje metričkog sistema.
Međunarodni standardi.
Ujednačavanje jedinica mera među državama.

Ključna ideja:

Metrički sistem predstavlja jedan od najvažnijih koraka u globalnoj standardizaciji nauke i trgovine.

7. Metrologija u Srbiji

Razvoj službenih mera u Srbiji.
Uvođenje metričkog sistema.
Državne institucije za kontrolu i standardizaciju mera.
Značaj merenja za privredni razvoj zemlje.

Ključna ideja:

Modernizacija Srbije bila je tesno povezana sa prihvatanjem međunarodnih standarda merenja.

8. Merenje u savremenoj nauci

Elektronski instrumenti.
Laboratorijska merenja.
Industrijska kontrola kvaliteta.
Savremena metrologija.

Ključna ideja:

Napredak nauke zavisi od mogućnosti da se pojave mere sve preciznije.

Glavne teme publikacije

Istorija merenja kroz civilizacije.
Razvoj mernih instrumenata.
Standardizacija jedinica mera.
Metrologija kao naučna disciplina.
Veza između nauke i preciznog merenja.
Razvoj mernih sistema u Srbiji.
Uloga merenja u tehnološkom napretku.

Zaključak

„Svet merenja“ predstavlja interdisciplinarnu studiju koja povezuje istoriju nauke, tehniku, kulturu i svakodnevni život. Autori pokazuju da razvoj civilizacije nije moguć bez razvoja sistema merenja, jer upravo precizno određivanje prostora, vremena i količine čini osnovu moderne nauke, tehnologije i društva. Katalog je značajan izvor za proučavanje istorije metrologije i razvoja naučne misli u Srbiji i svetu.

Istorija merenja predstavlja istoriju razvoja ljudske civilizacije, jer je standardizacija mera omogućila napredak nauke, privrede, tehnologije i modernog društva.